Папа Фрања дао је интервју „Политици”, чије су поруке обишле свет

Специјално за „Политику”

„Остављам вас с овом мишљу: ходајте, а ако паднете, устаните. Ходајте са сврхом, вежбајте свакога дана својега. Ходајмо у нади, проматрајмо своје корене и устрајмо без страха”, рекао је папа Фрања на Светски дан младих 2023. године. Данас је повод да се присетимо ових његових речи, али и многобројних умних порука и савета које је слао свету, а који ће сигурно наставити да живе после њега и свих нас, досежући бесмртност својом јачином и универзалношћу.

Кардинал Хорхе Марио Бергољо из Аргентине, 13. марта 2013. године, изабран је за 266. поглавара Римокатоличке цркве, наследивши Бенедикта Шеснаестог. Одлучио је узети име Фрања, у част Светог Фрање Асишког, а већ појављивањем на балкону Базилике Светог Петра, у једноставној белој мантији, без црвено-златних пресвлака, које су се користиле вековима, указао је на другачији поглед на своју улогу у цркви и у свету. „Он цени сиромаштво, једноставност, животну средину, међурелигијски дијалог. Као и светац из 13. века, и он жели да поправи цркву, јер је оштећена”, рекао је о Франциску Хендро Мунстерман, теолог и дописник холандских медија из Ватикана.

„Молимо се увек за нас, један за другога, за цели свет – да добијемо велико братство. Желим да овај пут цркве буде плодоносан за јеванђелизацију овог прекрасног града”, рекао је папа Фрања у првом обраћању верницима, а од те идеје братства није одустајао до краја свог понтификата. Однос према сиромаштву и једноставности доследно је показивао у свим сегментима своје свакодневице: није се уселио у Апостолску палату, већ је живео у гостинској кући Ватикана, сам је припремао храну, чак је позивао бескућнике и бивше затворенике за свој сто, стално скрећући пажњу на људе са маргина друштва, на избеглице, мигранте, кретао се у истрошеним ципелама, возио се малим италијанским аутомобилом... Његов скромни стил сигнализирао је промене, у којима је био истрајан, исказујући саосећајнији и мање догматичан приступ.

Уважавање широм света заслужио је преданим залагањем за мир, права избеглица, једнакост и социјалну правду, као и увођењем мера против свештеничког злостављања деце, залагањем за екологију и здраву животну средину. Децентрализацијом моћи, повећањем транспарентности и пружањем веће улоге женама у цркви, од којих је неколико именовано на високе положаје, спровео је темељне реформе Курије, које су, упркос унутрашњим неслагањима, заживеле у Уставу који је ступио на снагу 2022. године. Визија инклузивније цркве никада га није напустила.

Иако суочен с унутрашњим неслагањем конзервативних кругова Ватикана, који су се противили његовим реформама, замерајући му не само „претерано либералне изјаве” већ и покушаје да разреши корупцијске афере Ватиканске банке, папа Фрања остварио је велики утицај отворивши врата Ватикана новом времену, у коме је промена једина константа.

У свету који се бори са страхотама рата и његовим последицама, стрепећи од глобалног трећег светског рата и употребе нуклеарног наоружања, пропагирао је помирење, љубав и мир међу религијама, државама и људима, дајући путоказе за мир и благостање, за чим вапи данашњи свет, те и Балкан, где поново влада тензија и где драматична сећања давне и блиске прошлости нису потпуно избледела. Лидере верских заједница подсећао је на заједничку мисију да изграђују мир, а вернике да заузму став дијалога и отворености, уз истовремено очување сопственог идентитета. Позивао је на очување најздравијих традиционалних вредности, користећи на најбољи начин савремене доприносе. Залагао се за братске размене мисли о моралним и религиозним проблемима који се дотичу живота у државама данас, а посебно онима који се тичу одбране и промоције живота и породице, солидарности, верских слобода и дијалога међу културама. Подстицао је међурелигијски дијалог, обнову поверења и буђење човечности и хришћанских начела.

Перманентно је подржавао територијални интегритет и суверенитет, поштовање међународног права и Повеље УН. Био је наклоњен Србији и њеним принципима, у шта сам се уверио у личном разговору са њим, на општој аудијенцији у Ватикану 2024, када је наговестио своју намеру и жељу да посети Београд. Србија, нажалост, није дочекала посету овог умног човека, те можда пропустила прилику за већу подршку у очувању територијалног интегритета, будући да поглавар Римокатоличке цркве има велики утицај на велике силе које су, за разлику од Ватикана, признале независност Косова.

Папа Фрања био је први папа који је говорио за један лист са Балкана. „Политика” је имала ту част да, подводом стогодишњице представништва Свете столице у Београду, 1. новембра 2020. године његове речи подели са светом. Овај историјски интервју, рађен готово годину дана, који је Свети отац писао својом руком, на шпанском језику, био је предсказање догађаја са којима се свет суочава данас, а папине драгоцене речи преко београдске „Политике” обишле су свет.

Од почетка свог понтификата папа Фрања је предлагао дијалог као средство за решавање политичких, социјалних, економских, културних и верских сукоба, у склопу „архитектуре мира” коју стварају различите институције друштва, свака из своје надлежности, истичући да је, такође, важан и допринос свих нас, темељен на преузимању и усвaјању достигнућа прошлих генерација, али исто тако и ограничења и грешака сваке епохе.

Његова тумачења светских догађања, бритке анализе и прецизне поруке и појединцу и човечанству нагоне на дубоко промишљање, а непроцењиву би вредност за свет имало када би их размотрили светски лидери одговорни за мир и људско благостање, које је данас на политичкој клацкалици интереса, док народ страхује од преваге на страни глобалног рата.

„Брзо падамо у искушење да поверујемо да су мржња и насиље брз и ефикасан начин за решавање сукоба; а заправо, једина ствар коју на крају генеришу јесте спирала још већег насиља [...] Неправда се никада не може решити неправедним поступањем”, упозорио је папа Франциско у интервју за „Политику” у нади да ће дијалог, као најјаче оружје против оружја, бити враћен на сцену.

Папа Фрања биће запамћен као реформатор Римокатоличке цркве, који је, упркос оштрим неслагањима конзервативаца, успео да унесе многобројне промене, настојећи да црква буде инклузивнија и одговорнија према потребама обичних католика, те отворена према свету и повезивању, солидарна са очекивањима и потребама свих, залажући се за братство у које се прихватају сви и у коме сви имају исто достојанство, које захтева једнакост у правима, али и међу људима.

Напустио нас је први заиста глобални папа, који је католичанство ослободио идеје моралистичког грађанског католицизма средње класе, пробудивши дијалог и већу толеранцију другачијих мишљења, што је била новина у односу на вековни ауторитативни систем. Мудрим порукама, које је несебично делио са светом, оставио је својеврстан путоказ ка солидарности, међурелигијском помирењу и миру. Надајмо се да ће свет изабрати тај пут за будућност.