Сећање на Јована Ђорђевића, оснивача Народног позоришта у Београду

Јован Ђорђевић, угледни културни и национални посленик, оснивач и први управник Народног позоришта у Београду преминуо је на данашњи дан, 22. априла, 1900. године.

Поред знатног удела у вођењу репертоарске политике националног театра, Ђорђевић, нарочито као управник, утицао је и на укупан уметнички имиџ ансамбла и његово уздизање. Такође, знатно је допринео темељној изградњи организационих основа позоришта. Најпре је 1868. године , на захтев кнеза Михаила, написао елаборат о изгледу добре позоришне организације, изложивши властито виђене функције Народног позоришта у Београду.

За управника Народног позоришту у Београду, Ђорђевић је именован на основу предлога позоришног одбора, декретом Намесништва од 19. октобра 1868. године. Поред несумњивих заслуга при организовању уметничког ансамбла, био је и један од главних иницијатора за оснивање прве глумачке школе у Београду. Највећи његов допринос био је у креирању репертоара: обављао је све драматуршке послове, почев од читања текстова, њиховог избора и предлагања Одбору, па до редиговања застарелих или лоших превода, које је било потребно подешавати не би да се добила нихова савршенија говорна фактура и тако олакшало глумцима приликом сценских извођења.

Поводом ступања Милана Обреновића на кнежевски престо, 1872. године, у Народном позоришту у Београду изведена је свечана представа. Аутор алегоријског комада са певањем „Маркова сабља“ био је управо Јован Ђорђевић, а са сцене се тада, као део представе, први пут чула будућа химна Србије, „Боже правде“, на његове стихове и музику Даворина Јенка.

Б. Г. Т.