Србија на средини ланца вредности производње

Председник Србије Александар Вучић недавно је подсетио јавност да Србија има огроман пад прилива страних директних инвестиција (СДИ), што потврђују и економисти који подсећају да се у прва два месеца ове године бележи њихов значајан пад. С обзиром на тренутне околности у свету, али и код нас, намеће се питање да ли наша земља треба и надаље да заснива свој привредни развој махом на СДИ или би требало што пре да мења нешто у структури своје привреде, да не би инвеститори рецимо и даље долазили, посматрајући нас само као тржиште јефтине радне снаге. Економиста Иван Николић подсећа да страни инвеститори најпре у Србији виде шансу да зараде, а та зарада се остварује из различитих извора. 
– То што се спомиње јефтина радна снага или повољнији услови ангажовања радника на тржишту у односу на друге земље је само један од фактора. Други битан је споразум о спољној трговини са Европском унијом (ЕУ) и Кином и наш положај, који је ограничавајући с обзиром на то да нисмо чланица ЕУ. Али, када говоримо о политичкој стабилности, и она је за СДИ веома битна, тако да је јефтина радна снага само један од елемента. Ипак, истичем да је наша радна снага образована, што је врло битно за инвеститоре и то је добар повод за долазак неких нових... – наводи Николић, ипак подвлачећи да Србија не може да се алтернативно развија, само на основу домаћих улагања, без страних инвеститора. 
– Најпре, ми смо мали и наша привредна структура је таква да морамо да будемо отворени, преко извоза оријентисани како би управо то био кључни извор нашег развоја, када говоримо о индустрији. Онда морамо да рачунамо на стране инвеститоре, јер је производна структура сада сложена у највећем броју производа, поготово ових из виших фаза прераде, технолошки сложенијих. Наша земља на овом степену развоја не може да направи производ који може да буде конкурент и не може да има такав обим производње да може да конкурише великим произвођачима. Данашња производна структура не може да се мери са производњом од пре три-четири деценије, јер су и сами производи сложенији и технолошки захтевни и најчешће су структурирани тако да се крајњи производ добија на основу дугачког ланца вредности који се уграђује у тај крајњи производ – објашњава Николић. 
То значи да једна мала земља попут наше не може да произведе све то, јер у структури те производње свака земља има своје место у ланцу вредности. По правилу, мале земље, у том ланцу вредности, негде су на средини. 
– Србија се изборила да стигне са зачеља ближе средини у том ланцу вредности, док се крајњи производ лоцира у најразвијенијим земљама. Оно што је могуће и што се тиче неке наше аутономне економске политике јесте у вези са инфраструктурним пројектима. Тиме ми можемо већ да управљамо и да финансирамо такве пројекте, рецимо, у области извођења друмских и делова железничких коридора где имамо знања, али га, рецимо, немамо за извођење неке високоградње – додаје он. 
Тешко је у овом тренутку замислити да Србија може без страних инвеститора, а друго, све земље у окружењу би врло радо желеле да им, на пример, кинески инвеститори буду заступљени у мери као код нас, али то не иде баш тако лако. Није то само ствар жеље или економског циља у кратком року. 
– Зато подсећам да смо у последњих пет година били једна од најбрже растућих економија у Европи. Али треба да будемо забринути због сада актуелне ситуације и пада страних директних инвестиција. То све потиче од рата у Украјини, структурних проблема у еврозони, техничке рецесије трговинском политиком Трампове администрације, па у таквом окружењу ни Србија не може да рачуна на исту структуру и динамику и привлачење инвеститора и извоза и кључних полуга економског раста, као што је то било у годинама пре ковида 19 или рата уз Украјини. 
Да су нам инвестиције потребне, али да Србија мора да промени структуру тих улагања и стимулације за стране улагаче, у смислу да постоје већи стимуланси за улагања у капитално-интензивне делатности, сматра Зоран Ристић, саветник за економска питања УГС „Независност”. 
– Треба да полако померамо фокус на коришћење, у већој мери, људског мозга, а не само руку. Ипак, наша структура привреде се полако мења. На то су утицале и стране директне инвестиције, посебно у секторима који нису радно интензивни као што су текстилна и металска индустрија где се продуктивност базира на што већем коришћењу радне снаге. Ипак, чињеница је да Србија има две трећине страних директних инвестиција у радно интензивне секторе. Ми, као синдикат, указивали смо на то да ће у неком тренутку доћи до достизања врхунца када говоримо о могућности развоја где је извор за такав развој улагање у радноинтензивне делатности. Није проблем у структури СДИ, јер се она полагано мења. У наредном периоду не можемо да очекујемо наставак улагања у радноинтензивне делатности у том обиму као раније, јер је цена радне снаге сада ипак знатно већа. То није проблем само наш, него и у региону јер се цена рада повећава. Наравно, ни тако повећана није довољна за пристојан живот, али је ипак већа него пре – истиче Ристић.

Успоренији раст од планираног

Све земље у ЕУ ће расти спорије него што су расле, кориговаће раст наниже, а велики број њих биће и даље у рецесији, а и Србија ће расти спорије, иако је планиран раст са 3,9 процената на 4,2 до 4,5 одсто. Ипак, како истиче Иван Николић, тај раст ће бити нижи у односу на план. Да ли ће, међутим, Србија и поред тога бити у реду најбрже растућих земаља у ЕУ, односно у Европи? 
– Вероватно хоће. Борба ће се водити управо око тога. Али околности су такве да не може брже од тога, а појавиле су се и унутрашње трзавице и нестабилности почетком године... – додаје он. 
Шта, сем тога, може да утиче на привредни пад? 
– Кад посматрамо факторе који су у прва два месеца ове године допринели успоравању наше економије и посматрамо по различитим сегментима економије, почев од индустрије и прерађивачког сектора до извоза или промета у трговини, различити фактори су ту. Један од кључних разлога је слаба екстерна тражња, а други је календарске природе, јер смо у фебруару имали дан мање па је то оставило последице по статистичко обрачунавање тог резултата у фебруару. Само један радни дан у фебруару, у односу на прошлу годину која је била преступна, смањио нам је статистички за пет процената раст привреде. Имамо и проблем у вези са блокадама и лошију слику која се шаље у свет, она је делом оставила ефекат на инвеститоре и репутацију Србије као потпуно политички нестабилне дестинације за улагања, али то није добро, но тако је, како је... Ту је нижа наплата акциза и дела ПДВ-а и то је последица одложене потрошње, али то је све било карактеристично за фебруар и део марта, а када ускоро буду стигли мартовски подаци, верујем да ће много бити повољнија ситуација – истиче Николић.