Гламочић: Рокови за исплату субвенција морају да се поштују

Ефикасна и транспарентна исплата субвенција један је од приоритета у раду Министарства пољопривреде, изјавио је новоизабрани министар пољопривреде Драган Гламочић. У разговору са директором управе Слободаном Николовским, он је истакао да је потребно да сваки динар државне подршке стигне тамо где је најпотребнији и да је поштовање преузетих обавеза, посебно рокова исплате субвенција, од кључног значаја за очување поверења између државе и пољопривредника. 
– Одступања од договореног нису прихватљива, без обзира са које стране долазе, и потребно је да у наредном периоду дође до озбиљније анализе и могућег редефинисања аграрне политике – рекао је Гламочић и додао да аграрна политика мора бити резултат струке и аргумената. Он је затражио хитно расписивање јавног позива за подстицаје за купљено декларисано семе, као и активирање субвенционисаних кредита за пољопривреднике. 
Како је истакао, ови кораци су морали бити спроведени пре почетка пролећне сетве. 
– Неопходно је да до краја године направимо јасан календар јавних позива за 2026. годину. Тако ће пољопривредници већ на почетку године знати шта их очекује, по узору на праксу Покрајинског секретаријата за пољопривреду – поручио је министар и указао на озбиљне пропусте у раду Управе за аграрна плаћања, нарочито у домену организације, архивирања предмета и укупног функционисања службе. Те проблеме је, како наводи, уочио и док је обављао функцију саветника председника републике. 
Посебан акценат стављен је на праћење реализације буџета и поштовање рокова исплате. 
– Неприхватљиво је да је реализација подстицаја на данашњи дан тек 14 одсто. Резултати се морају мерити подацима, а не изговорима – закључио је Гламочић и истако да Србија јесте једна од водећих држава у свету по износу директних подстицаја, али да таква политика не доноси увек очекиване резултате. 

– Ако желимо одржив систем, један део буџета морамо преусмерити на инвестициону подршку. То је једини начин да унапредимо конкурентност наше пољопривреде – поручио је министар Гламочић. 
Према његовим речима, Србија је суочена са бројним изазовима, попут поремећаја у производњи свињског меса, што нам указује да морамо стратешки да јачамо прехрамбени суверенитет земље, али да смо и даље у бољој позицији од већине суседа. Нагласио је да се подстицајне мере не могу формирати под притиском, већ у складу са реалним потребама сектора и одговорношћу према грађанима. 
Гламочић је јуче, након састанка са представницима Управе за ветерину, да ће безбедност хране, изјавио да ће здравље људи и животиња бити стратешки приоритет новог министарства, као и да није задовољан досадашњим радом те управе. У разговору са директором Управе за ветерину Живком Матијевићем и његовим сарадницима, министар је нагласио да је рад те управе директно повезан са здрављем грађана Србије, као и са здрављем животиња и безбедношћу хране, те да ће бити међу приоритетима ресора који води, наведено је у саопштењу. „Ово је само један у низу састанака који имају за циљ да Управа за ветерину постане ефикасан и поуздан сервис пољопривредницима и привреди као и свим грађанима”, истакао је Гламочић и додао да није задовољан досадашњим радом службе. 
Министар је указао на поремећаје у производњи свињског меса и потребу за јачањем прехрамбеног суверенитета. „Прошле године смо увезли више од 500.000 прасади и преко 50.000 тона меса. Боље је да увозимо прасад, а да их затим товимо у Србији, користећи домаће сировине, капацитете и радну снагу”, рекао је Гламочић. Он је подржао покретање стручне расправе у оквиру управе ради разматрања могућности увоза прасади, пре свега из Данске, одакле се традиционално увози највише. Иако је подсетио да постоје активна жаришта слинавке и шапа у Мађарској и Словачкој, министар је истакао да одлуке морају бити засноване на стручној процени ризика, као и на праксама других земаља у окружењу. „Лако је све забранити, али привреда мора да функционише. Држава мора да одговори, као што смо то учинили у време пандемије вируса корона”, поручио је Гламочић. 
Један од приоритета биће, како је додао, и јасно означавање производа анималног порекла. Он је указао на случајеве где се производи са палминим уљем лажно представљају као сир и затражио да ознаке буду јасне, видљиве и да не доводе потрошаче у заблуду. „Грађани морају да знају шта заиста купују, свежи домаћи производ или замрзнуто месо из увоза. Не може да се догоди да у малопродаји видимо да пише ’свеже месо’ ако је то месо пореклом из иностранства и ако је старо седам или више дана”, нагласио је он. 
Министар је додао да ће се ова питања решавати у сарадњи са другим ресорима, пре свега Министарством трговине.