Неопходно побољшање квалитета живота оболелих од лимфома

Поводом представљања ажуриране верзије Атласа доступности иновативних терапија за лимфом, ХЛЛ и МПН, Удружење ЛИПА је најавило данас да се придружује глобалној кампањи, под називом „Ми не можемо чекати”, са смелом и мотивационом изјавом, насталом због потреба, пацијената, са лимфомом, хроничном лимфоцитном леукемијом (ХЛЛ) и мијелопролиферативним неоплазмама (МПН), за правовременим и адекватним лечењем.

У циљу прикупљања релевантних података везаних за доступност терапија, квалитет неге, програме подршке коју пацијенти са лимфомом, ХЛЛ-ом и МПН-ом, добијају у току и након завршетка лечења, ЛИПА је покренула регионални пројекат, Атлас доступности инвотавних терапија, који обухвата регион Балкана.

-Идентификовали смо кључне изазове и проблеме који утичу на ниво стандарда доступности дијагностичких тестова и процедура, третмана, терапија и неге у поменутим земљама. Наоружани подацима који обухватају седам балканских земаља, биће креирана дигитална платформа до 10. маја ове године, са подацима и компаративним анализама које се односе на доступност терапија и здравствене индикаторе. Верујемо да ћемо имати успеха у даљим напорима да уз помоћ прикупљених података допринесемо побољшању квалитета лечења и неге наших пацијената, а самим тим и побољшању њиховог квалитета живота. Наглашавамо да је клинички ток поменутих болести је изузетно варијабилан, у распону од споро растуćих (индолентних) форми болести, које не захтевају лечење, до форми које брзо напредују (агресивне) које често могу бити резистентне на терапије – истиче Маја Марковић, законски заступник Удружења ЛИПА.

Током последње деценије, дошло је до значајног напретка у терапијама, тако да данас постоје нове опције лечења. Углавном, развој нових терапија има побољшане исходе лечења за многе пацијенте. Удружење, заједно са струком, континуирано ради на томе да све ово буде што доступније пацијентима у Србији.

-Истичемо да је код болесника који имају агресивну форму болести,  неопходно увести најефикаснију терапијску опцију за лечење у свим линијама лечења, нарочито у првој линији лечења, када су шансе да се спречи појава релапса и очува квалитет живота, највеће, имајући на уму и чињеницу да се ови малигнитети дијагностикују и код млађих и код старијих пацијената – додала је Марковићева.

Како је истакао др Бојан Тркуља, председник Удружења иновативних произвођача лекова Иновиа, највећа препрека у бољој доступности иновативних лекова је нерешено питање њиховог финансирања.

-Удружење Иновиа већ дужи низ година предлаже да се ово питање реши на сличан начин као што је то учињено са ретким болестима, кроз формирање засебне буџетске линије у оквиру Финансијског плана РФЗО-а, где би за сваку календарску годину била издвојена одређена сума, у складу са економском ситуацијом у земљи, која би била намењена уласку иновативних лекова. Једино овакво решење, које је већ примењено у многим европским земљама би омогућило да држава има контролу трошкова, пацијенти наду да ће сваке године они највреднији нови иновативни лекови доћи на тзв. Позитивну листу, а индустрија нови подстицај за даље инвестирање, још боље услове набавке ових терапија, али и више клиничких студија, едукација за здравствене раднике и донација за здравствене установе. Притом, будући да говоримо о иновативним лековима, који за одређене пацијенте представљају једину наду у лечењу, и време је фактор који морамо имати у виду. Многи болесници немају времена за чекање, будући да се са терапијом мора отпочети на време, када је и могућност успешног лечења највећа, али једнако тако и за државу је важно да сваке године редовно обнавља Листу иновативним лековима. Ако знамо да се у свету годишње појави бар око 40 нових иновативних терапија, јасно је да уколико се Листа не доноси сваке године, гомилање терапија које чекају само орочава проблем и чини га много тежим за решење у будућности – наглашава др Тркуља.