Вршачке златне деведесете пред Панчевцима

Панчево – Књижевна општина Вршац, Бијенале младих, Галерија „Конкордија”, изузетна музичка, алтернативна стрип и уметничка сцена, утрли су последње деценије прошлог века, пут децентрализацији културе у граду Вршцу.

Из тог времена у панчевачку Галерију савремене уметности стижу дела десеторо уметника који су највише деловали и обележили тај, како га критика именује, својеврсни културни експеримент града на северу Јужног Баната. Жив продуктиван и препознатљив, имао је и далеко шири контекст, етаблирајући одабране уметнике све до данас.

Пред Панчевцима су радови Милана Блануше, Звонимира и Здравка Сантрача, Живка Грозданића, Драгомира Угрена, Томислава Сухецког, Мирослава Павловића, Петра Лолића, Дору Босиока, као и уметника млађе генерације – Горана Деспотовског, Јелене Горички, Весне Токин, Данила Милошева Востока, обједињена ауторским пројектом Наде Грозданић, „Утопија као интима”, до 30. априла у Галерији савремене уметности.

„Вршачка сцена је била богата и потпуно својствена оним стабилним светским. Ви заправо нисте могли да нађете уметника који је лош. Може бити другачији, јер сви они јесу били другачији, али много важније, били су независни у свом подвигу и у томе је почивала та снага. Оно што је држало ту сцену током деведесетих је што је као алтернативна увек отпорнија на друштвене промене, увек је снажнија да се избори са недаћама које ће друштво поставити пред уметнике. Како је нестала та вршачка сцена питање је за друштво које одликује либерални капитализам, ком култура једноставно не треба, посебно култура младих. Утопија је нестала и прешла у просторе интиме”, оцењује историчар уметности Милош Тимотијевић.

Изложени радови осврт су и подсећање, објашњава за „Политику” Нада Грозданић, на стваралаштво представљених аутора и њихово континуирано трајање у историји српске културе. Изложба, а заправо пројекат „Утопија као интима”, кроз старе и нове радове вршачких уметника, институционално артикулише тај период и његове актере, а све у намери да се укаже на значајан траг које је њихово деловање оставило у српској култури.

„Зашто пројекат, а не само изложба. Зато, што сам као активни сведок и учесник у стваралаштву ових уметника, желела да се значајна сцена деведесетих истакне, уреди, забележи, представи. Ово је, наравно, само један одабир уметника, који су обележили, тај, ни за кога лак период, а опет сви скупа, имали су кроз своје стваралаштво, како Славно Тимотијевић каже, скривени капацитет суптилне појаве. Ово су уметници, који су ушли у историју српске уметности и као такви кроз своје стваралаштво трају и данас. Утопије и интиме тог периода исказане су кроз њихове радове, али и деловање, свако је имао своје, а заједничка је данас, можда кроз ову изложбу, почела и да се реализује у најбољем светлу”, објашњава Нада Грозданић.

Тих деведесетих, уметничка сцена Вршца, оличена овога пута кроз радове различитих поетика, али све снажних имена домаћег визуелног стваралаштва, дала је посебан допринос. Сваки од аутора имао је и приказао неке своје личне утопије, па и дилеме, да ли уопште стварати уметност. Тај немир, да ли је та њихова уметност, која већ има предисторију, остала само утопија, актуелна је и данас.

Изложба-пројекат „Утопија као интима”, из Панчева ће даље пут Србије и региона, а ту релацију и однос, његова ауторка ће покушати, како напомиње, да дефинише и даље материјализује.

„Пројекат који се реализује у сарадњи са Музејом савремене уметности Војводине из Новог Сада, подразумева контекстуализовање те невероватне уметничке сцене Вршца. Као такав има за циљ да се оствари кроз једну озбиљну књигу – документ, чији задатак је на концу отргнути је од заборава”, закључује ауторка пројекта, Нада Грозданић.