Четвртак, 17.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мјанмарска хунта крши примирје и наставља нападе упркос позивима на прекид ватре

(Pixabay)

Војска Мјанмара наставила је војну кампању, укључујући ваздушне нападе и артиљеријске нападе, упркос објави примирја које је уследило након земљотреса у марту.

 Према подацима Уједињених нација и анализи коју је спровела организација "Оружје за локације сукоба и догађаје" (АЦЛЕД), војска је извела више од 200 напада од објаве примирја 2. априла, укључујући 140 ваздушних напада и 24 артиљеријска бомбардовања, пренела је агенција Ројтерс.

Земљотрес јачине 6,8 степени погодио је Мјанмар 28. марта, изазвавши велику хуманитарну катастрофу, истиче агенција.

 У одговору на међународне позиве за обуставу борби, мјанмарска војска је 2. априла објавила 20-дневно примирје, које је продужено до 30. априла.

Међутим, подаци показују да су војни напади настављени, а број ваздушних напада порастао у односу на период пре примирја.

У изјави за Ројтерс, шеф Канцеларије УН за људска права у Мјанмару, Џејмс Родехевер, рекао је да примирје није обухватило обуставу свих војних активности и да војска није преусмерила своје ресурсе ка подршци хуманитарној помоћи.

Напади хунте, укључујући ваздушне нападе, нису само изазвали смрт цивила, већ су и наставили с таргетирањем насеља.

У једном од напада 16. априла, током прославе Бурманске нове године, војни авиони су убили трудницу и њено нерођено дете у југоисточној држави Карен.

 Према подацима, током периода примирја, војска је извела просечно 9,7 напада дневно, што је резултирало смрћу више од шест особа дневно.

Мјанмар се налази у дубокој политичкој и војној кризи откако је војска у фебруару 2021. године свргла изабрану владу, истиче Ројтерс.

  Иако је војска саопштила да ће наставити да се бори против побуњеника, аналитичари упозоравају да цивилне жртве и даље трпе због напада који циљају не само борце, већ и цивиле.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.