Геометар а тврди да је земља равна плоча

Бата Дуле је био још занимљив лик. Био је из Ужица, а на Нови Зеланд, као и већина 'Југословена', стигао је после последњег рата. Али док су сви имали дипломе инжењера, лекара, професора, ко зна чега, Дуле није имао ништа.

Завршио је само гимназију, али још пре рата Дуле је био мангуп. Путовао је у Италију одакле је доносио фармерице, ишао у Аустрију по кафу, у Немачку по касетофоне, свашта је радио.

Некако је прегурао рат, а кад је видео да његови суграђани одлазе на Нови Зеланд, одлучио је да и он оде тамо. Није имао диплому факултета, али грађанине, да ли си сумњао да је то за Бата Дула био неки проблем? Ма никакав. Окренуо је пар телефона, и за седам дана је имао диплому инжењера.

Међутим, онда је остао тежи део посла. Требало је новозеландској амбасади у Берлину, која је тада била одговорна за имигранте из Србије, доказати да знаш енглески језик.

Требало је отићи у Берлин и то доказати на лицу места. Али Бата Дуле је и то решио на бриљантан начин. Послао им је писмо у ком је објаснио да је болестан и да не може да путује. Људи у амбасади су му поверовали и рекли да то могу да реше преко телефона, а он је то једва дочекао.

Нашао је једног типа из Ужица који зна енглески, објаснио му о чему се ради, платио му и посао је био завршен. Бата Дуле је добио визу за Нови Зеланд.

После пар месеци, са женом и сином, стигао је у 'обећану земљу'. Одмах су добили државну кућу, помоћ од државе и неко време уживали у свему томе. Али Дуле је брзо схватио да му те паре нису довољне.

Сетио се да воли аутомобиле и да зна 'све' око њих. У гаражи је отворио 'аутомеханичарску радњу'. И одмах смислио рекламу: Зашто бисте плаћали другима, кад код Бата Дула можете све добити у пола цене? Убрзо су Срби чули за њега и Бата Дуле је постао најпознатији Србин у Окланду. Сви смо ишли код њега. Ту сам га и упознао.

Пошто су Срби 'висили' код њега, ту сам упознао доста људи. Један од њих је и Боске, Дулов земљак из Чајетине, са Златибора. Презивао се Босић и зато смо га звали Боске. Завршио је геодезију у Београду и постао геометар, онда негде на мору упознао Сенаду, девојку из Босне, оженио је, вратио се у Чајетину и помислио да је срећан човек. Ускоро су добили сина.

А онда је почео рат. Одмах су га, као 'стручњака за терене', ангажовали у војску и послали на ратиште у Босну. Покушао је да им објасни да му је жена муслиманка и да с њом има сина, али га нико није слушао. Тек после пар месеци срео је једног официра који га је разумео.

- Добро, иди кући. Али кад се поново будеш женио, немој да жениш муслиманку! 

Вратио се кући у Чајетину а онда по завршетку рата стигао на Нови Зеланд. На жалост, овде се није снашао. Он је веома интелигентан човек, али има отпор према свему. И према мени, и теби грађанине, укратко према целом свету. Да ли је то одраз његове природе или је то последица рата, не знам, али овај човек је погубио све конце у животу.

Најчуднија ствар ми је да он као геометар тврди да је земља равна! Може данима да ти 'доказује' да си у заблуди, иако си безброј пута летео авионом или видео снимке земље из свемира. Не, земља је равна! Укратко, Боске је један од оних људи који све раде наопако. Зато ако си некад у дилеми шта да радиш, питај њега и шта год он каже, ти уради супротно и сигурно нећеш погрешити.

Пошто се нису снашли у новом свету, Дуле и Боске су смишљали начине како да му се прилагоде. И нашли су начин, а то је - клађење. У Глен Инису постоји кладионица и они су постали њени стални гости. Кладили су се на све. На коње, трке паса, фудбал, рагби, бејзбол.

Једног дана сам им рекао да могу да видим будућност, тј. да могу да погодим који коњ ће да победи или да ли ће Бајерн победити Јувентус у лиги шампиона. Насмејали су се.

- Ајде, Босанац, тако су ме звали, сутра играју Манчестер и Ливерпул. Ко ће победити?

- Ливерпул, узвратио сам самоуверено.

И заиста, Ливерпул је победио. Али они су се поново насмејали, помислили су да је то случајност. Одвели су ме у кладионицу и рекли:

- Који коњ ће да победи?

Размислио сам пар тренутака, онда рекао: „Број девет”.

И погодио сам. И тако шест трка заредом. Они су се зачудили.

- Ти си нови Тарабић, повикао је Дуле.

- Ма, овај са ђаволима прича, додао је Боске.

Наставили смо да се дружимо. Ја сам погађао првог коња, али они никако нису могли да погоде другог и трећег. О чему се радило? Као и сви губитници у животу, они су имали план да паре зараде брзо. Али велике паре. Ако погодиш првог коња и на њега ставиш сто долара, зарадићеш петсто. Али ако погодиш прва три, зарадићеш пет хиљада. Дакле, ја сам им давао победника, али они нису могли да погоде другог и трећег. Разочарали су се и окренули новом подухвату: Лото.

Боске је био добар математичар и направио је, по његовим речима, 'добитни систем'. Био је уверен да ће напокон да се обогате, а Дуле га је подржао. На жалост, после извесног времена су схватили да њихов 'систем' не функционише и вратили су се коњима и фудбалу. Али опет нису имали среће.

Годинама су трошили време погађајући који коњ ће победити, или бити други или трећи, или да ли ће Арсенал победити Астон Вилу. И тако су живот провели у заблуди, верујући да ће им се срећа једног дана осмехнути. Али нису разумели да срећа не пада с неба, срећу треба заслужити.

Бата Дуле је пре пар година изненада преминуо, од срчаног удара. Иза њега су остали супруга и син, а ми смо морали да тражимо новог механичара. Боске живи сам. Супруга Сенада је добила рак и умрла, а син је отишао својим путем.

Понекад га сретнем. Каже да ће остатак живота да проведе скупљајући доказе да је земља равна – и уверен је да ће то и доказати!   

Жељко Продановић, Нови Зеланд 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика