Заражени крпељи на једанаест локација

Боравак у природи има много предности, али може да донесе и непријатности. Једна од њих је убод крпеља, посебно ако је заражен. У овом периоду њихова бројност је повећана јер су април и мај месеци када се они паре, али оно што забрињава јесте да је све више њих заражено бактеријом која изазива лајмску болест. Према истраживањима Завода за биоциде и медицинску екологију урађеним у марту и априлу, бактерије борелије бургдорфери (Borrelia burgdorferi), која може да изазове ово обољење, има на 11 локација у граду – Авала, Липовичка шума, Космај, Ада Циганлија, парк Ушће, КБЦ „Бежанијска коса”, СЦ „Сурчин”, Звездарска шума, Зелено брдо, Бојчинска шума и Степин гај.

– Присуство бактерије није констатовано једино у узорцима крпеља из наутичког села „Бисер” у Бољевцима и у парку Шумице – истичу из Завода за биоциде и медицинску екологију и напомињу да и ове године настављају систематско праћење присуства крпеља на територији града.

– Поред борелије бургдорфери, која је изазивач лајмске болести, ми пратимо и друге бактерије које крпељи могу да преносе, укључујући и бактерије рода Rickettsia, Babesia, Еhrlichia, Аnaplasma и Coxiella као вирусе крпељног енцефалитиса. Анализе се изводе молекуларним методама које омогућавају прецизно и брзо откривање ових патогена – кажу у Заводу и наглашавају да грађани могу да донесу крпеље на анализу и добију резултате у року 24 сата.

И у случају сумње на касне фазе лајмске болести код пацијента, могуће је у Заводу за биоциде урадити испитивање.

– Наш савет грађанима је да после боравка у природи обавезно прегледају тело и да крпеља изваде искључиво механичким путем, без коришћења иритирајућих супстанци (сапуна, уља, ацетона, алкохола…) У случају убода крпеља одмах се треба обратити лекару – препоручују у Заводу.

Да би се предупредио убод овог ектопаразита, било би пожељно у току боравка у природи користити репеленте, али и избегавати задржавање у угроженим подручјима. Потребно је заштитити се одећом и обућом – чарапе навући преко панталона, врат покрити марамом, а косу качкетом и шеширом, носити одећу светлих боја да би се крпељ што лакше уочио, али и израђену од глатке тканине за коју он не може да се ухвати. Обавезно је детаљно преконтролисати кућне љубимце. После повратка из природе потребно је обавезно прегледати цело тело и истуширати се са доста шампона јер крпељ „лута” по телу пре убода. Због тога је и могуће скинути га са коже туширањем док се не „закачи”. У преношењу и расејавању крпеља из природе кућни љубимци могу имати велики допринос па је неопходно спровести и њихову заштиту. Потребно је адекватно одржавање дворишних површина у личном власништву.

У случају убода, крпеља треба скинути пинцетом без употребе разних хемијских средстава. Некада се саветовало да се крпељ уврне супротно од кретања казаљке на сату и извуче, али сада стручњаци препоручују да се он ухвати што ближе кожи и лагано равно повлачи ка себи како би му се извукла и глава. У случају да се крпељ у потпуности извуче с места убода, потребно је пратити тај део тела неколико дана. Ако се појави црвенило које се концентрично шири око места убода, обавезно се јавити надлежној здравственој установи. Извађеног крпеља требало би ставити у неку мању посудицу, попут оних за испитивање урина, насути мало воде, затворити посуду и однети је на анализу.

Бројност крпеља била је висока у њиховим стаништима на територији Београда већ крајем фебруара. Киша која ових дана пада може мало успорити њихову активност. Али, са сунчаним и топлијим временом она ће се појачати. Крпељи су најактивнији у току пролећа – пик пролећне активности се, зависно од временских прилика, очекује у току априла и маја, до јуна и у другом делу године од краја августа до октобра.

Женке могу увећати тело и сто пута

Крпељи су ектопаразити који се хране искључиво крвљу дивљих и домаћих кичмењака (сисара, птица, гмизаваца и водоземаца). Распрострањени су широм света. И мужјаци и женке хране се крвљу домаћина. Мужјаци крпеља хране се са прекидима и величина им се незнатно мења због великог штита на леђима који ограничава њихов раст током храњења. Код појединих врста иксодидних крпеља (тврди крпељи, односно крпељи са штитом), женке у току сисања крви могу увећати своје тело и до сто пута.