Трофимова: Желела бих да филм „Руси у рату” прикажем Европском парламенту

Руска ауторка Анастасија Трофимова је рекла да њен документарни филм „Руси у рату” схватају они који су искусили рат, и да кроз приче обичних људи који су завршили на ратишту упозорава колика је рат трагедија.

Трофимова је рекла Танјугу да је било "фантастично приказивање" њеног филма недавно МТС дворани, односно "у Београду који је такође искусио трагедију рата".

Документарац о руским војницима у Украјини имао је светску премијеру на фестивалу у Венецији прошле године, а Трофимова је истакла да су "људи који су искусили рат схватити филм".

"На неки начин филм је изненађење за гледаоце, јер је овај рат покриван са доста политичког паролашења са обе стране, а никад нисмо превише видели људску причу, која са паролашењем нема везе", нагласила је ауторка.

Трофимова је додала да је након приказивања филма са многима разговарала о поруци филма и да су признали да су изненађени "да је то прича у људима у рату, где се не чују слогани са политичким порукама".

Под политичким порукама, Трофимова је навела "покушаје да се  дехуманизује руска страна", на коју се гледа само кроз призму ратних злочина.

"До поласка на фронт живела сам у свету сукобљених наратива, где се с једне стране прича о руским јунацима, који никад не умиру и не види се колико кошта тај рат, а на западу кажу да су то углавном ратни злочини и ништа више", рекла је ауторка.

Трофимова је признала да ју је на фронту изненадило што су тамо обични људи, који су се нашли у несвакидашњој ситуацији, коју нису очекивали, нити тражили.

"То је био елемент изненађења. Имала сам прилику прогледати кроз маглу рата, коју су створили сукобљени наративи, и видела сам обичне људе у свему томе. То ме шокирало", навела је Трофимова.

Према њеним речима, око сукоба у Украјини је било "толико дезинформација и пропаганде, да је било освежење видети нешто друго".

Трофимова је признала да је била потпуно шокирана кад је почео рат у Украјини, јер као и многи није веровала да је могућ.

"Кад је почео рат била сам на граници са Украјином као продуцент канадске мреже Сибиси (ЦБЦ). Сви су нам говорили да неће бити рата. Нико није веровао да је то могуће, јер су Руси и Украјинци толико блиски", присетила се Торфимова.

Након што је избио сукоб, Трофимовој је било потребно неколико месеци да изађе из депресије, и да схвати да је то стварност коју нису желели, али која се десила.

Трофимова се упитала да ли је спремна да иде на ратом захваћено подручије и прихвати последице, и да је њен одговор напослетку био - апсолутно.

Према њеним речима, научила је да је парадокс рата да прво страдају људи који се плаше.

"То је трагично правило, али је тако. У филму видите сцене гранатирања, а моја једина помисало је да камера буде правилно постављена, да направим добар снимак, јер посао треба обавити", рекла је Трофимова.

Приметивши да је медијско покривање рата у Украјини често супростављено и агресивно, Трофимова је оценила да "постоји у неким медијима скоро милитаризација новинара, као да се они боре у рату на медијском фронту".

"Видела сам многе објаве у западној штампи људи који нису били у Русији, али стварају стереотипе, по којим људи иду у рат због новца или страха. Никад нема схватања да ту има нечег више", рекла је Трофимова.

Према њеним речима, многи у Русији иду у рат јер постоји родољубива компонента или патријахални осећај одговорности.

Трофимова је упозорила да постоји тенденција да рат буде ескалиран, посебно у Европи, где се не размишља о преговорима и о крају сукоба, него о његовом настављању.

"То је за мене најтрагичније. Многи лидери говоре о нечему што нису сами искусили. Мислим да су европске владе које су прошле кроз рат, или бар њихови родитељи, биле много одговорније и знале су да рат није празна претња, већ утиче на милионе живота", рекла је ауторка.

Трофимова се надала да филмом може приказати "људски контекст рата, односно колико он кошта и колика је то трагедија".

"Рат је трагедија коју треба избегавати, а не понављати као да већ није научена лекција", навела је Трофимову, коју је охрабрило кад је филм позван у Венцију и на друге фестивале.

"Била сам тако шокирана кад је филм примљен у Венецији. Русија је толико одстрањена из културних и спортских догађа, да нисам веровала да ће приче руских војника бити занимљиве људима", признала је ауторка.

Признавши да је било "фантастучно имати петоминутне овације" у Венецији, Трофимова је додала да су јој потом људи говорили да су "уморни од пропаганде и црно-белог гледања на свет".

Трофимова је истакла да је на сваком од фестивала било охрабрујуће што су хтели да се разговара о теми филма.

"Ако не можемо разговарати, шта нам преостаје? Имаћемо непрекидан рат, а то није решење", оценила је ауторка.

Украјинске власти су Трофимову прогласиле за особу која је опасна по њихову националну безбедност и покренути су поступци протв ње због илегалног преласка границе и "хуманизовања окупације".

"Питам се како новинари улазе у ратну зону? Да ли требам звати Кијев да ми то одобри и да онда руској комади кажем да су ми Украјинци дали дозволу? То не иде тако", рекла је Трофимова.

Према њеним речима, већина која критикује њен филм није га ни видела и само понављају оптужбе режима из Кијева да поткопава њихове ратне напоре и хуманизује непријатеља.

Трофимова је навела да би желела да филм "Руси у рату" буде приказан у Европском парламенту, јер се пита да ли су вође европских земља који позивају на наоружавање схватили шта је у ствари рат.

"Њихови родитељи су искусили рат и били су опрезни како причају о томе. Пазили су на равнотежу мира, јер ако би урадили нешто погрешно завршило би са катастрофом", оценила је ауторка.

Навевши да тренутно у Европи нема много лидера који су искусили рат, Трофимова је додала да им жели филмом показати како то може изгледати ако се настави са ескалацијом, и када би њихови момци и девојке отишли на ратиште и сусрели се са својом судбином.

"Сад смо на рубу Трећег светског рата. Погледајте како то изгледа и онда одлучите. Сигурна сам да сте одговорни људи и желите добро својим земљама", упозорила је Трофимова.

Према њеним речима, "парадокс је да морамо причати о миру показујучи како изгледа рат".