У Доњој Градини обележен Дан сећања на жртве геноцида у НДХ

ДОЊА ГРАДИНА – У Доњој Градини данас је обележен Дан сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941-1945) и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац, а обележавању су присуствовали председник Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик и други званичници Србије и Републике Српске.

Церемонија обележавања почела је полагањем венаца на гробном пољу "Тополе", а венце су положили председник Вучић, као и делегација Републике Српске на челу са  Додиком.

Венце су положили и преживели логораши из Јасеновца, као и представници јеврејских заједница и удружења Рома из Србије и Републике Српске.

На платоу поред гробног поља "Тополе" одржан је парастос жртвама, који је служио владика бањалучки Јефрем, а потом и јеврејска и ромска молитва.

Председник Вучић истакао је у обраћању да је Јасеновац једини логор који никада није ослобођен и, подсећајући да је и у Аушвиц ушла Црвена армија, упитао ко је дозволио да логор Јасеновац ради до 4. маја.

"Нигде, ни у једном другом логору није забележена толика и таква бестијалност. Нигде толико различитих начина убијања није примењено и нигде са таквом и толиком страшћу. Нигде толико жртава није заклано, убијено маљевима, тестерисано, паљено, кувано у казанима, живо спаљено, вешано, дављено, искидано, убијано на најневероватније начине. И нигде се људски род није толико приближио паклу као што је то чињено овде у Јасеновцу", рекао је Вучић.

Он је најавио да ће у Доњој Градини, као и у Београду, бити изграђен величанствен меморијални центар.

Наводећи да су Србија и Република Српска нападнуте и споља и изнутра, Вучић је истакао да су Срби одлучили да буду слободни и да то право нико не може да им одузме, те да никоме неће дозволити да им руши државу.

Вучић је рекао да су Срби донели одлуку да ће да живе у слободи и да никада неће заборавити и опростити онима који хоће да им руше државу.

Додик је у обраћању навео да спомен-подручје Доња Градина говори само од себе и да не треба ниједан звучник да би се чуло шта се ту десило, без обзира на многа оспоравања и многе жеље да се по други пут убију они који су ту систематски убијани.

Он је навео да је званична идеологија Независне Државе Хрватске била да се Срби побију.

"Лијевче поље, читава Крајина, читава Лика, Кордун, Банија, Херцеговина, препуно је јаука који су послати у будућност да сведоче о томе да на овом свету постоје монструми који су задојени вером или неким имагинираним циљем хтели да убију читав један народ. А ми смо сведоци да је то немогуће", рекао је Додик.

Израелски историчар и стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф рекао је да страдање и догађаји из Другог светског рата никада не би смели да се понове и да режим какав је био у НДХ није требало да постоји.

Грајф је истакао да се идеологије које су, како је навео, једном уништиле свет и човечанство поново уздижу - неофашизам, неонацизам, неоусташизам, да  је то опасност која нам прети из мрачне прошлости и да се са њом морамо борити сваком речју и сваким делом.

Амбасадорка Израела у БиХ Галит Пелег прочитала је писмо председника Израела Исака Херцога, у којем он истиче да као председник Израела има дужност да подсећа на све који су убијени током Холокауста и Другог светског рата.

"Обележавања годишњица обезбеђују да ужаси тих мрачних дана остану урезани у нашој колективној свести", навео је Херцог у писму, додајући да су нацисти масакрирали Јевреје, Србе и Роме само због тога што постоје.

Обележавању Дана сећања на жртве злочина геноцида у НДХ у Спомен-подручју Доња Градина присуствовали су и председница Скупштине Србије Ана Брнабић, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, председник Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министри две владе, као и велики број грађана.

Поводом сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, у Републици Српској данас је дан жалости.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је у августу 1941. године.

Последњи преживели заточеници у Јасеновцу почели су пробој 22. априла 1945. године.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог светског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста.

У Јасеновцу је страдало и 20.000 деце, преноси Танјуг.