Јовановићева: тестирано 7.700 жена у акцији скрининга грлића материце од децембра

Директорка Института за јавно здравље Србије „Батут” Верица Јовановић изјавила је да је од децембра прошле године да данас прегледано 7.700 жена у Србији у акцији скрининга за рано откривање рака грлића материце, коју је подржало Министарство здравља.

Јовановић је рекла за Танјугу да у Србији годишње 450 жена умре од рака грлића материце, а да се сваке године дијагностикује код 1.060 жена.

Нагласила је да је скрининг програм намењен за све жене старости од 25 до 64 године у Србији већ дуго присутан.

"Ми смо га до сада звали опортуним скринингом, када жена самостално дође код лекара да исконтролише своје здравље, а не ради се ни о каквим здравственим тегобама или проблемима. Међутим, од 2012. године ми спроводимо организовани програм скрининга рака грлића материце применом Папа Николау прегледа или такозваног Папа теста, при чему се једном у периоду од три године обављају такви прегледи", навела је Јовановићева.

Како је  рекла, новом акцијом скрининга рака грлића материце кренули су на посебну активност која треба да обухвати 10.000 жена.

"Идеја је да се у одређеним узрастима жена препоручи нека друга врста теста која подразумева ХПВ тестирање уколико је, наравно, однос резултата папатеста и ХПВ тестирања сразмеран, односно уколико постоји тај однос који потврђује да свака ХПВ позитивна жена у ствари, уколико јако дуго има позитивност на ову врсту вируса, може да развије промене на слузокожи грлића материце које могу бити преканцерозно стање или некакво стање које посебно треба пратити редовним Папа Николау прегледима, колпоскопијама и посетама гинекологу", објаснила је Јовановићева.

Она је истакла да жене могу да се тестирају сваког дана од 7 до 20 часова у Дому здравља Ниш.

Додала је да колеге у Дому здравља Ниш раде свакодневно, дакле укључујући и викенде и свакога дана од 7 до 20 часова, Институту за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут'', свакога дана од 14 до 18 часова и суботом од 9 до 13 часова, као и у Дому здравља Вождовац у Београду од 10 до 16 часова.

"Овде је заступљен преглед за жене узраста од 30 до 65 година јер је то период живота када управо позитивност на високоризичне типове хуманог папилома вируса може да да промене, нарочито ако дуго постоји инфекција и уколико је она присутна у старости која прелази интензивно или рано младалачко доба", навела је Јовановићева.

Она је истакла да годишње 450 жена изгуби живот од рака грлића материце.

"Око 1.060 жена се дијагностикује сваке године са овом дијагнозом, а ради се о болести која је у потпуности превентабилна и која никада не мора да се развије уколико се Папа Николау преглед или тестирање наведеним начином прегледа обавља редовно, а редовно значи да три године од почињања сексуалних односа код жена, а од 25. обавезно, на три године једном у том периоду жена обави ову врсту прегледа", навела је Јовановићева.

Што се тиче примене ХПВ типизације, она је рекла да сада постоји бољи начин прегледа.

"Надамо се да ће у одређеној животној доби, нарочито после 40. године, моћи да се дефинише одређен узраст који ће бити изложен само ХПВ тестирању, а наравно, уколико такав налаз то захтева, упућен даље одмах на колпоскопију и додатне гинеколошке прегледе који су неопходни, јер се управо овакав начин скрининга спроводи у одређеним земљама света, нарочито европске заједнице, и то су методе које се већ дуго примењују", рекла је Јовановићева.

Како је рекла већину свих промена на слузокожи и карцинома грлића материце можемо повезати са присуством високоризичних типова хуманог папилома вируса.

"Најчешће говоримо о ХПВ типу 16, 18 и постоји једна група хуманих папилома вируса у којој се налази 12 високоризичних потипова који могу довести до одређених промена. Дакле, негде око 95 одсто свих карцинома грлића материце управо је изазвано дуготрајним дејством тог вируса", рекла је Јовановићева.

Истакла је да је, до сада, између 10 и 15 одсто свих прегледаних жена са присуством високоризичних хуманих папилома вируса

"Јако је добро што је оваква врста студије спроведена управо код нас, зато што ћемо тачно знати које врсте патолошких високоризичних типова хуманог папилома вируса најчешће срећемо у нашој популацији и зашто је важно да се ова врста прегледа посебно спроводи и никада не заборави јер се ради о превентабилној болести која никада не мора да настане уколико се на време болест, односно промена лечи и уколико се спроведе вакцинација", нагласила је Јовановићева.