На Аду Циганлију, Авалу и Кошутњак већ цео век

Тек што је Васкрс прошао, већ се увелико праве планови где отићи и шта понети за следећи празник који нас очекује. За Први мај, Празник рада, они који не отпутују ван града традиционално посећују бројна излетишта. Углавном, одлази се на исте локације, али неке које су доскоро биле готово и заборављене, после пандемије вируса корона, поново су постале привлачне. Ада Циганлија, Кошутњак, Авала само су неке од дестинација на којима Београђани воле да уз музику и роштиљ проведу уранак.

– Сва градска излетишта су актуелна. Гужва је на овим местима, а највише се посећују Ада Циганлија и Кошутњак, који су популарне локације за предстојећи празник већ више од сто година. Да ли ће и колико ће бити посетилаца највише зависи од временских прилика – истакао је Миодраг Поповић, в. д. директора Туристичке организације Београда.

Излетници већ 30. априла долазе на Аду Циганлију да би дочекали првомајски уранак. Тада се шири мирис роштиља и музика трешти са свих страна. За многе је Ада једна од најбољих локација која нуди простор за роштиљање, али и за пикник. За оне који би да буду активни, ту су справе за спорт у природи, терени на којима се игра фудбал и мрежа за одбојку поред језера. Ко  жели да ужива уз воду може на пецање, а ко не жели ништа да ради изузев да ужива у одмору може да заседне  у неки од ресторана и кафића.

Кошутњак, парк-шума и градско излетиште, некадашње дворско ловиште династије Обреновић, богато је зеленилом и културним наслеђем, окружење је за опуштање, пикник, али и за спортске активности, са бројним пешачким стазама. За празник рада ту се окупљају млади да наздраве и спреме оброке у природи. Последњих година све је већа популарност излетишта у Гроцкој, али многи одлазе и у Бојчинску шуму, која припада Сурчину. У овој зеленој оази љубитеље активног одмора привлачи мобилијар – трим-стаза дужине два километра са 16 препрека. Она је удаљена тридесетак километара од центра. Ту, поред богате природе, могу да се виде и мангулице које се чувају надомак стазе. Локација је идеална и за оне који овај празник обележавају у кругу породице и желе негде да ручају, али да се не не труде око тога, јер је ту и етно-ресторан богат домаћим специјалитетима. Овде су добродошли и кућни љубимци.

У току празника, али и слободних дана, многи желе да побегну од градске гужве да би уживали у природним лепотама. На петнаестак километара од центра уздиже се Авала, најнижа планина Шумадије. У подножју је излетиште са клупама и столовима, у облику печурке, идеално за домаћински излет. Лепо уређене шумске стазе, са изворима воде, усмеравају пут до торња. Улаз са псима није дозвољен па ко реши да га посети са крзненим љубимцем мораће да га остави код особља на чување.

Повезано са Авалским путем, на граници Вождовца и Сопота шири се вештачко језеро Трешња, окружено густим шумама листопадног и четинарског дрвећа, а у близини су и два извора. За риболовце ово је прави рај јер у води има деверике, бабушке, а може да се закачи и неки шаран.

Планина Космај, у непосредној близини Младеновца и Сопота, обавијена је столетним шумама. Најчешће је посећују житељи ових општина, али у претходних неколико година привлачна је посетиоцима са разних страна. Уређене стазе воде до видиковаца и историјских споменика.

Надомак Обреновца, житељи овог места за Први мај одлазе у излетиште Забран који једним делом излази на реку Саву, а другим на Колубару. Овде се налази шума уређена за шетњу и опуштање, са трим-стазом. На неколико места организовани су пикник простори са наткривеним клупама и столовима где је дозвољено роштиљање. У близини су и ресторани.

– Поред ових излетишта, доста наших суграђана отпутује и на околне планине, као и у мање градове удаљене сат, сат и по вожње од Београда. Празници окупљају и мештане из других градова у престоничке оазе на продужени викенд – рекао је Поповић.

Главни град, према речима в. д. директора ТОБ-а, обогаћен је мобилијарима и уређеним парковима.

– Доста наших излетишта има тачно обележена места на којима је могуће под одређеним условима палити ватру. А на ова места долазе и они који желе да се рекреирају. Наравно, још више људи привлаче ресторани и кафићи у којима могу да проведу празник са породицом – додао је Поповић.

Многи воле да уз логорску ватру, душеке, роштиљ, гитару и звучнике са друштвом проведу овај дан. Прво питање је где отићи, а следеће – шта понети.

Роштиљ је прва асоцијација на прославу Првог маја, а квалитетно свеже месо може да се нађе у свим маркетима и месарама широм града. Најтраженији су ћевапи чија је цена по килограму од 550 до 700 динара у хипермаркетима, а нешто су скупљи у месарама. Пљескавице исто коштају. Ко изабере да замиришу кобасице у првом мајском јутру мораће да издвоји од 500 до 550 динара по килограму. Обавезан прилог су сезонске салате. Пијаце, пиљаре и маркети имају сада велику понуду свежег поврћа. Најтраженији су парадајз, чија је цена од 200 до 300 динара по килограму, и краставац, који је нешто јефтини – до 200 динара. Када се дискутује о салати, подељено је мишљење да ли купити црни лук. Већини гурмана роштиљ није потпун без њега, док га неки избегавају због мириса. Његова цена по килограму је  до 100 динара, зависно да ли се пазари на пијаци или у продавницама. Замена може да буде млади лук који је 50 динара по вези.

Пред Први мај повећана је и тражња пива – у лименкама је до 100 динара у зависности од марке, нешто скупља су она са укусима и њихова цена је до 170 динара. Традиционална српска шљивовица може се наћи у свим продавницама и на пијацама и кошта од 1.700 до 5.000 динара.

Док се роштиљ пече, време се убија уз фудбал, одбојку, бадминтон… Значи, уз гајбу пива, фрижидер, торбу пуну меса и корпу хлеба, неизоставне су лопте и рекети.

Првомајски уранак данас се углавном везује за младе, а све је почело од Ђурђевданског уранка из времена краљевине, у ноћи између петог и шестог маја. Са стварањем некадашње југословенске државе променио се датум и уранак је постао обележје Празника рада. Дан је почињао звуком фабричке сирене, а касније су организоване свечаности. Прослављао се и култ тадашњег председника Јосипа Броза Тита. Како је време одмицало, старији и млади одлазили су у паркове где су до следећег јутра славили овај дан уз роштиљ и песму. Од свега данас је остало оно најзначајније – нерадни дан који се проводи уз друштво, сочан залогај и музику.