Преминула Мирјана Миочиновић

Мирјана Миочиновић, некадашња професорка Факултета драмских уметности, театролошкиња и преводилац, увек ангажована на друштвеној сцени, преминула је прекјуче после дуге и тешке болести у Београду.

Рођена је у Београду 23. децембра 1935. године, где је дипломирала на Филолошком факултету, на смеру за Општу књижевност са теоријом књижевности. Студирала је и на Сорбони где је дипломирала Савремену француску књижевност, да би магистрирала 1963. и докторирала 1975. године на Филозофском факултету у Београду са тезом: „Позоришне теорије Антонена Артоа”.

У Институту за књижевност и уметност у Београду била је запослена као асистенткиња од 1964. до 1972. године, потом као доценткиња на Академији за позоришну уметност од 1972. до 1980, а до 1991. била је ванредна професорка Факултета драмских уметности у Београду. Предавала је Историју југословенског позоришта и драме.

Остало је забележено да је дала оставку на место редовне професорке Универзитета уметности у Београду у знак протеста против рата на тлу бивше Југославије након чега се превремено пензионисала, а оставка у писму тадашњем декану Факултета драмских уметности 9. октобра 1991. и данас се цитира у медијима:

„Суочена са ужасним разарањем земље коју и даље сматрам својом домовином, са дивљачким рушењем највреднијих споменика културе у чијим су оквирима настале и оне духовне вредности о којима предајем на овој школи, с неизмерним људским страдањем, а свесна чињенице да у томе и као жртва и као рушитељ има крупног удела и народ коме сама припадам, вођена дубоким осећањем огорчености и стида, ја Вас обавештавам да у оваквим околностима не могу и не желим да држим наставу на факултету који није нашао начина да се свему томе успротиви”.

Остаће запамћена и као једина жена међу оснивачима Београдског круга, групе интелектуалаца која је одржавала трибине суботом на којима се ангажовано разговарало о узроцима рата у Југославији, критички анализирала улога српске стране, супротстављајући се ратној политици.

Била је и прва супруга Данила Киша са којим је у браку провела готово две деценије, од 1962. до 1981. Након одласка у пензију бавила се књижевном заоставштином Данила Киша и приређивањем његових сабраних дела. Подаци говоре да је са колегама са Катедре за Општу књижевност београдског Филолошког факултета, чији је Данило Киш био први дипломирани студент, установила годишњу награду за најбољи семинарски рад, која носи његово име.

У издању „Архипелага” објављено је недавно ново, допуњено издање књиге Данила Киша „Из преписке”, коју је она приредила и где се на на више од 630 страна налазе писма књижевника пријатељима, великим српским, југословенским и светским писцима, преводиоцима, сарадницима, уредницима и издавачима.

Ауторка је бројних књига: „Есеји о драми”, „Рађање модерне књижевности – Драма”, „Сурово позориште”, „Модерна теорија драме”, „Позориште и гиљотина”, „Немоћ очигледног”. Превела је са француског и руског језика дела Лотреамона, Антонена Артоа, Жерара Женета, Ан Иберсфелд, Флоранс Дипон… Писала је за „Видике”, „Дело”, „Књижевност”, „Сцену”, „Време”, „Пешчаник”…

Била је чланица Удружења књижевних преводилаца Србије, а добитница је Стеријине награде за театрологију, Стеријине награде за нарочите заслуге и Ловоровог венца за животно дело којег додељује Позоришни музеј Војводине.