„Преко Морзеа у свет” – историја телеграфског саобраћаја у ПТТ музеју

– Знање, мудрост, дипломатија и труд, одликују историју телеграфског саобраћаја. Ове особине имали су наши први телеграфисти, а међу тим ветеранима су Младен Радојковић, Здравко Рајковић и Димитрије Ђорђевић. Они су школовањем у иностранству прикупили одређена знања и применили у нашој земљи, а били су изузетно цењени у свету – објаснила је, између осталог, кустоскиња ПТТ музеја, Нина Атлагић, чија тематска изложба „170 година од увођења телеграфског саобраћаја у Србији – Преко Морзеа у свет” може да се погледа до среде, 30.арила у ПТТ музеју у Улици мајке Јевросиме.

Подсећамо, Семјуел Морзе, амерички проналазач, који је упамћен највише по својим изумима телеграфа и Морзеове азбуке, рођен је на данашњи дан, 27. априла 1791.године, а преминуо је  2. април 1872.године.

А,  војни и цивилни телеграфиста Димитрије Ђорђевић (1861–1941) једини је могао да ради симултано на два телеграфа. Као свестрана личност, публициста и хроничар Београда, између два светска рата био је уважени сарадник „Политике”.

Кустоскиња Атлагић, преданим истраживањем дошла је до закључка да телеграм, осим што је имао функцију преношење порука, био је и много више од тога, па је тако, каже ауторка поставке, и Михајло Пупин, (али и други великани) знао, да научна прича мора да буде оплемењена јеванђелском истином и љубављу.

Ауторка је предочила почетке, прекретнице и најважнија открића и датуме у развоју телеграфског саобраћаја који је омогућио преношење порука на даљину. У низу занимљивости она је објаснила како се одвијао телеграфски саобраћај у нашој земљи пре 170 година и улогу коју је Србија тада имала у поштанско-телеграфском саобраћају у свету.

–Први телеграм из Крагујевца за Београд, послат је трећег априла 1855. године у 12.45, а на своје одредиште телеграм је приспео у 12.50 часова. То се десило свега једанаест година након увођења прве телеграфске линије у свету, на релацији Вашингтон – Балтимор. Уједно, за Србију је то био велики корак, јер се у том тренутку налазила између две велике силе, али је Србија нашла начин да увођењем телеграфских линија задовољи потребе за бржом комуникацијом у унутрашњем саобраћају, али и интересе великих сила које су због геополитичког положаја Србије тражиле најкраћу везу са Истоком – испричала је кустоскиња Атлагић. На значај поставке указао је и руководилац ПТТ музеја Марко Јелић. Он је истакао да су истраживања и припрема објединили – законе, веснике, стручне часописе, каталоге и друге изворе из музејских збирки ПТТ музеја.

Међу изложбеном грађом су Морзеов апарат, стаклени изолатор са прве телеграфске линије 1855. године, Телеграфски закон из исте године, делови за телеграфске апарате, релеје, укази о постављењу, фотографије Хјузовог и Бодовог телеграфског апарата, који су доступни у оквиру сталне поставке ПТТ музеја.

Посетиоци могу видети и фотографију прве поштанско-телеграфске женске школе из 1891. и 1892.године, осигурач против удара грома, фотографију творца првог функционалног телеграфа Семјуела Морзеа, поштанску касу из 19.века...

Поштa Србије и ПТТ музеј обележавају овом поставком још један значајан јубилеј у поштанско-телеграфско-телефонском саобраћају. А за посетиоце је ово прилика да се упознају са занимљивом изложбеном грађом и обогате знање.