Цене хране у већим градовима не прате раст зарада

У 2024. години просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству, (сва домаћинства) износили су 97.705 динара, а издаци за личну потрошњу домаћинстава (сва домаћинства) износили су 98.165 динара. У односу на 2023. годину, просечни месечни приходи у новцу и у натури виши су за 11,1 одсто, и издаци за личну потрошњу домаћинстава такође су виши за 11,2 процента, номинално, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС) објављени у извештају „Приходи у новцу и у натури и лична потрошња домаћинстава за 2024. годину”.

РЗС наводи да највећи удео у приходима сва домаћинства имају из редовног радног односа–53,4 одсто, док пензије чине 30,6 одсто. Од пољопривреде, лова и риболова грађани имају 3,9 одсто. С друге стране, највећи удео у личној потрошњи чине издаци за храну и безалкохолна пића –36,6 одсто илити 35.919 динара од просечне зараде, док се за становање, воду, струју, гас и остала горива просечно месечно потроши 16,3 одсто или 16.027 динара.

Београђани за ресторане и хотеле у просеку месечно дају 4.629 динара, за храну и безалкохолна пића 37.170 динара, а за образовање издвајају само 1.428 динара. С друге стране, знатно мање новца за алкохол и дуван дају људи у београдском региону, просечно 3.722 динара у поређењу са грађанима у западној Србији, који троше 5.029 динара, односно у јужној и источној Србији, где у просеку искеширају 4.729 динара.

Годинама грађани највише новца троше на храну и пиће, али ове године су трошкови становања и комуналије већи од континуираног раста плата и пензија. Исто тако, цене хране у већим градовима не прате раст зарада.

Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у 2024. години (8.856 за Републику Србију), анкетирано је 6.227 домаћинстава (70 одсто).

Приходи домаћинстава у натури на име зарада обухватају храну, одећу, обућу, плаћене рачуне домаћинству за струју, телефон, регистрацију, бензин и др. од стране послодавца. Натурална потрошња обухвата вредност производа из сопствене производње домаћинстава утрошених за личну потрошњу (храна, пиће, дрво за огрев…).

Последњи подаци показују да просечне овогодишње фебруарске нето плате запослених у јавном сектору у Србији су према подацима Републичког завода за статистику износиле 108.210 динара и веће су од плата радника ван јавног сектора, чији је фебруарски нето просек 101.669 динара. Убедљиво најмањи просек – 53.967 динара забележен је код предузетника и запослених код њих. Међу запосленима у јавном сектору највећи просек остварила је државна администрација – 123.637 динара, а најмањи локална администрација – 90.932 динара. Када је реч о јавним предузећима, просек у државним предузећима износио је 115.408, а у локалним 97.207 динара.

Програмери су и даље најплаћеније занимање у Србији, пошто је њихова просечна фебруарска нето плата према подацима Републичког завода за статистику износила 288.617 динара, док су просечне плате запослених у производњи кокса и деривата нафте као и радника у експлоатацији сирове нафте и гаса, које су у јануару биле веће од програмерских, у фебруару знатно смањене и биле мање од просека програмера.

Тако су просечне плате запослених у производњи кокса и деривата нафте са јануарских 332.994 динара смањење на 179.394 динара, а радника у експлоатацији сирове нафте и гаса са 297.143 динара на 155.864. Када је реч о највећим примањима, просек већи од 200.000 динара забележен је и у делатности научно истраживање и развој – 203.079 динара и у ваздушном саобраћају – 225.994 динара.

Са најнижим примањима су запослени у осталим услужним делатностима са просеком од 57.916 динара, припремању и послуживању хране и пића, 59.639 динара, затим у поправци рачунара и предмета за личну и употребу у домаћинству, 63.050 динара, те преради дрвета, производа од дрвета, плуте, сламе и прућа, осим намештаја, са просеком од 62.137 динара, показују подаци РСЗ-а.