Недеља, 15.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Савету безбедности УН упућен 33. Извештај Владе о стању у БиХ, уз позив на озбиљан, искрен дијалог

(Фото EPA-EFE/SARAH YENESEL)

БАЊАЛУКА – Влада Републике Српске усвојила је 33. Извештај у осам тематских целина, који је у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савета безбедности, упутио председник Владе Републике Радован Вишковић.

У Извештају Савету безбедности УН, између осталог, се поручује да је Република Српска спремна да учествује у озбиљним разговорима усмереним на превазилажење политичке кризе у БиХ и обнову напретка на путу ка чланству у ЕУ, уз апел партнерима у БиХ и међународној заједници да подрже Дејтонски споразум и подстакну дијалог као средство решавања актуелне кризе.

"Тридесети и трећи извештај Републике Српске Савету безбедности УН односи се на период октобар 2024-април 2025. године и у њему, као и у својим досадашњим извештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а у циљу разјашњавања својих становишта члановима Савета безбедности и међународне заједнице", саопштено је из Владе Републике Српске.

Чланице Савета безбедности су у марту ове године једногласно издале саопштење у ком истичу своју подршку Дејтонском споразуму и позвале на „искрен, отворен и конструктиван дијалог у циљу очувања јединства и политичке стабилности земље“.

"Република Српска у потпуности поздравља садржај овог саопштења и у наредним месецима ће предано радити на његовој реализацији. Као и у претходним, и овај извештај у првом делу, истиче снажну подршку Републике Српске Дејтонском споразуму, поштовању суверенитета и територијалног интегритета БиХ и њену непоколебљиву посвећеност миру. Подршка Дејтону такође значи да Република Српска одбацује могућност да БиХ управља неизабрани странац без икакве одговорности, што представља очигледно кршење јасних одредби Дејтонског споразума, демократског уставног поретка БиХ и суверенитета земље", наводи се у владином саопштењу.

У другом делу Извештаја даје се анализа актуелне кризе у Босни и Херцеговини - аутократске владавине немачког бирократе по имену Кристијан Шмит, који управља БиХ одлукама, неограниченим овлашћењима, противправно узурпирајући надлежности демократских законодавних институција БиХ.

Трећи део Извештаја прецизира како Канцеларија високог представника (ОХР) подрива уставни поредак БиХ успостављен Дејтонским споразумом и доприноси дестабилизацији земље, након чега се у четвртом делу, говори о Шмитовој дестабилишућој владавини и објашњава зашто његово присвајање функције високог представника представља изругивање праву.

Надаље, пети део наводи да су институције власти Републике Српске, као одговор на Шмитов покушај да смени и затвори председника Републике Српске Милорада Додика, покренуле процес враћања неуставно одузетих ентитетских надлежности.

Такође, у шестом делу поново се истиче трајна опредељеност Републике Српске за европски пут БиХ, док седми део Извештаја објашњава да водеће бошњачке политичке странке у БиХ помажу ОХР-у у подривању федералног и консоцијативног уставног уређења БиХ.

Последњи, осми, део Извештаја наводи разлоге из којих је федерална консоцијативна структура БиХ битна за европску безбедност.

На крају Извештај наглашава да упркос актуелним тензијама, Република Српска верује да БиХ и даље има шансу да успе, уколико сви актери, и у БиХ и ван ње, буду поштовали Дејтонски споразум.

"Република Српска је спремна да учествује у озбиљним разговорима усмереним на превазилажење политичке кризе у БиХ и обнову напретка на путу ка чланству у ЕУ, те апелује на партнере БиХ у међународној заједници да подрже Дејтонски споразум и подстакну дијалог као средство решавања актуелне кризе", наводи се у саопштењу.

Интегрални текст 33. извештаја Савету безбедности Уједињених нација је доступан на интернет страници Владе Републике Српске на српском и енглеском језику, преноси Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.