„Глад за струјом” расте из дана у дан и потребни су нови капацитети

– Србија је значајно успорила економски раст у првом тромесечју, с обзиром на то да је наш план био да будемо најбрже растућа економија Европе. Константно се шири паника, што плаши и људе, али и инвеститоре, а пре свега због свакодневних блокада. Много је неистина годинама уназад пласирано и пласира се сваки дан, од тога да ћемо продати ЕПС Норвежанима, до којекаквих сумпорних киша због литијума. Ово су само неки од примера из области енергетике и рударства, али који имају сличности и са тренутном ситуацијом – каже у разговору за „Политику” министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Добили смо одлагање санкција НИС-у на 60 дана? Шта у међувремену наставља да ради радна група? Шта су предлози овог тела за потпуно укидање санкција и колико дуго можемо да тражимо одлагање?

Одлагање санкција за два месеца је одлична вест, с обзиром на то да би увођење санкција највише погодило грађане и привреду, а не толико руски енергетски сектор, што је био циљ најављених санкција од стране америчке администрације. Четири месеца се води интензивна дипломатска борба и преговори са америчком и руском страном, а сада ће се подићи и на највиши ниво уз очекиване разговоре председника Вучића са председником Руске Федерације Владимиром Путином и надамо се и америчким председником Доналдом Трампом. Потпуно укидање санкција је једино дугорочно одрживо решење и то је сложен и дуг процес, где Конгрес треба да потврди одлуку о делистирању, односно уклањању НИС-а са листе санкционисаних ентитета. Ми ћемо наставити да надгледамо тржиште, цене, које иду наниже у претходним недељама, снабдевеност, јачамо логистичке предуслове, железничке и водне терминале, повећавамо резерве и јачамо отпорност тржишта што је више могуће. Ове године ћемо пустити у рад и резервоаре нафте и нафтних деривата у Смедереву, што ће повећати наше обавезне и робне резерве за 120.000 кубика. Ово је питање које је део ширих политичких односа, пре свега рата у Украјини и како се будемо приближавали крају тог сукоба, тако ће и остале економске и енергетске последице које су га пратиле да попуштају.

Да ли се и даље воде преговори око преузимања српског дела и да ли у извештају ОФАК-а децидирано пише да сав руски капитал мора да изађе из НИС-а или само „Гаспромњефта” против кога су уведене санкције?

У тренутку када су уведене санкције, разговарало се о различитим опцијама и после четири месеца дефинисан правац који је донео резултате кроз три одлагања санкција. Руска страна је показала вољу да сарађује тиме што је смањено власништво „Гаспромњефта”, који је, заправо, под санкцијама. Следећи кораци су да „Гаспромњефт” не прима дивиденде, да немају додатне финансијске приливе, кадровске промене... Циљ је да се испуне сви правни предуслови, али не смемо заборавити да је ово и политичко питање и политичка одлука. Као што смо више пута рекли, Србија никоме неће отимати имовину.

Да ли се, с обзиром на цену нафте у последњих девет месеци која улази у формулу за обрачун цене гаса, може очекивати повољна цена овог енергента за нови споразум с „Гаспромом”?

Постојећи дугорочни уговор о снабдевању гасом је на снази до краја маја. Дефинисали смо основе за преговоре за продужење уговора у складу са захтевима сигурног снабдевања и безбедности енергетског тржишта Србије, а који се односе на дужину трајања уговора, количину и флексибилност. Намера нам је да уговор потпишемо на најмање три године, а по могућству и дуже и да као и до сада цена буде дефинисана нафтном формулом обухваћеном за одређене количине из дугорочног уговора. Флексибилност повлачења лети и зими у складу са потрошњом је такође јако битна. Добра страна предстојећих преговора је и потврда Мађарске за преузимање већих капацитета из „Балканског тока” у односу на претходни период, што нама представља додатни приход од транспорта природног гаса.

Да ли ће пројекат „Јадар” бити проглашен стратешким и за ЕК иако смо земља ван ЕУ и да ли и колико политичка ситуација у Србији утиче на даље инвестиције и у енергетику?

О томе ће одлучити Европска комисија, али чињеница је да су ретки минерали, међу њима и литијум, геополитичка тема број један у свету, коме то до сада није било јасно, треба да је схватио. Трамп жели Гренланд због руда, Украјини је спреман да опрости 500 милијарди колико је дала Америка као помоћ у рату, сада видимо да нема бесплатног ручка и све то зарад украјинских минералних сировина. Нема ту само литијума, већ и других ретких руда.

Паралелно са тим, Русија развија најмодерније технологије за рударење, а Француска, Немачка, Финска и Португалија почињу да експлоатишу своје руде. Дакле, све ово што се дешава у Белој кући, а што је и у свету и код нас тема број један одвија се због руда. Где је ту Србија – нажалост, опет нећемо бити први, јер су нас у томе спречили интерни и екстерни непријатељи.

Мора да се заврши студија утицаја на животну средину коју држава тражи. Тек тада знаћемо идемо ли у реализацију пројекта. То је процес од минимум годину и по дана, а на томе раде најеминентнији стручњаци. Стручњаци, не политичари. Јер струка треба да да главну реч, а не политичари и активисти који би да постигну јефтине политичке поене.

Последњих дана је много напада на ЕПС за пад профита. Прича се о увозу скупе струје, смањењу инвестиција… Каква је ситуација у том предузећу, пре свега финансијска?

Не само последњих дана, ЕПС је стална мета разних политичара и оних који се представљају као стручњаци, а заправо су политички ангажовани. Последњих дана пореде се две по готово свим околностима неупоредиве године, 2023. година коју су обележиле историјски добра хидрологија, само један капитални ремонт и више цене за комерцијалне купце, са 2024. у којој је ЕПС имао највећа улагања у последњих десет година, скоро 550 милиона евра, што је чак 26 одсто више него 2023. У 2024. завршен је нови термоблок у Костолцу, ревитализован први агрегат РХЕ „Бајина Башта”, завршени су дуго одлагани капитални ремонти А2 у ТЕНТ и Б1 у Костолцу, пуштен је у рад систем за одсумпоравање у ТЕНТ А, уз радове на истом таквом систему у ТЕНТ Б. Све то је урађено уз обимне редовне ремонте и улагања у производњу угља, пре свега ради отварања новог копа у Колубари. Важно је да истакнемо и не заборавимо чињеницу да је прошлу годину обележила суша, самим тим и лоша хидрологија, док је потрошња струје оборила летње рекорде, а да су цене за индустријске купце биле око 20 одсто ниже него 2023.

Да ли је ЕПС на правом путу?

Да је ЕПС на правом путу, показују подаци за прва три месеца ове године и остварена је добит од 10,8 милијарди динара, што је значајно више од плана. Током целе зиме производња угља и електричне енергије била је стабилна, а залихе угља на депонијама и резерве у акумулацијама биле су на високом нивоу, што није био случај претходних година. Производња угља је и у прва три месеца ове године већа за осам одсто у односу на прошлу годину. Држави као власнику је важно да ЕПС наставља процес трансформације компаније и да се уз добар степен ликвидности настави реализација инвестиција у постојеће и нове капацитете, да се додатно побољша производња угља, да се отвори нови коп, подмлади и ојача инжењерски кадар. Ова година биће такође једна од историјских за нашу електропривреду, јер ће на мрежи бити први ветропарк ЕПС-а. Такође, завршавају се радови и на соларној електрани „Петка”. Та два пројекта учиниће стара рударска одлагалишта местима производње зелене енергије и ЕПС ће у Костолцу добити 76 мегавата нове зелене снаге.

Да ли гро зараде ЕПС-а долази од поскупљења струје јер је за две и по години поскупела четири пута?

ЕПС производи, продаје и тргује електричном енергијом, и наравно да то чини и извор прихода компаније. Цена електричне енергије за грађане није повећана годину и по дана. Последњи пут цена за домаћинства промењена је у новембру 2023, док су цене за привреду биле значајно ниже од тржишних, као што сам већ рекла, чак су у 2024. биле око 20 одсто ниже него 2023. Цене електричне енергије у Србији су и даље међу најнижим у Европи, а када је реч о привреди веома конкурентне.

Спекулише се да би нам домаћа производња зелене енергије била исплативија од увоза угља? Да ли домаћа чиста енергија може да покрије тај увоз угља и шта када нема ветра и сунца?

Да би електроенергетски систем обезбедио стабилно и сигурно снабдевање, морамо да имамо базну енергију. То је тренутно угаљ и сигурно ће бити и у догледној будућности, иако имамо план да развијамо гасне електране. Идући путем енергетске транзиције неопходно је да смањујемо удео енергије из угља, али никако на штету енергетске безбедности наших грађана и привреде, то је апсолутни приоритет. „Глад за струјом” расте из дана у дан и нама су потребни нови капацитети, пре свега нова реверзибилна хидроелектрана „Бистрица”, јер ће нам осим додатних мегавата донети и могућност балансирање променљивих обновљивих извора енергије ОИЕ. Ова година нам је кључна за завршетак техничке документације, а почетак радова планирамо за почетак наредне године.

Колико на инвестиције у енергетици утиче и актуелна ситуација са блокадама?

Србија је значајно успорила економски раст у првом тромесечју, с обзиром на то да је наш план био да будемо најбрже растућа економија Европе. Константно се шири паника, што плаши и људе, али и инвеститоре, а пре свега због свакодневних блокада. Да бисмо наставили да се развијамо, па и улажемо у енергетику колико је неопходно за стабилно снабдевање и развој индустрије, морамо да покренемо дијалог и да блокаде стану јер су бесмислене и штете нашој држави. Факултети и школе су базе за стручњаке који воде или ће водити капиталне пројекте и важно је да сви покажемо одговорност и да наставимо да развијамо нашу земљу и градимо бољу будућност за све. Много је неистина годинама уназад пласирано и пласира се сваки дан, од тога да ћемо продати ЕПС Норвежанима, до којекаквих сумпорних киша због литијума. Ово су само неки од примера из области енергетике и рударства, али који имају сличности и са тренутном ситуацијом. Ипак, мислим да су грађани временом разумели да је то чисто политиканство које нам се на крају дана директно одражава на џепове. И да грађани виде резултате шта је све постигнуто и урађено у земљи, а само за последњих неколико година. Морамо се окренути раду, а политичка питања решавати у парламенту и на изборима