Епске стопе царина за Лесото

Лесото, планинска краљевина на југу Африке, практично ништа не купује од Сједињених Америчких Држава. Но у Лесотоу, потпуно окруженом Јужноафричком Републиком и једној од само три државе-енклаве у свету (уз Ватикан и Сан Марино усред Италије), копају дијаманте за продају у САД. Због тога у Лесотоу постоје филијале западних компанија, купују се западни хардвер и софтвер и за све то се плаћа значајан новац. 
Чини се да су у Вашингтону израчунали трговински дефицит САД са било којом земљом, а затим тај дефицит поделили на укупну доларску вредност увоза из дотичне државе, а затим тај резултат поделили са два. Ту формулу је администрација председника Доналда Трампа копирала у програму Ексел за 187 држава и Лесото је добио епски проценат царине од 99 одсто. Лесоту је тај износ заокружен на 50 одсто, а после олује на финансијским тржиштима у САД и по свету, сведен је (за сада), као и свим осталим земљама сем Народној Републици Кини, на 10 процената. 
САД увозе робу из Лесотоа за 237 милиона долара. Лесото, пак, увози робу из САД за само 2,8 милиона долара. У први мах је то значило да ће америчка царина узети преко 5.000 долара од увезеног дијаманта вредног 10.000 долара, пошто, парафразирајући председника Трампа, „постоји трговинска неравнотежа са Лесотоом, они профитирају од нас”.
Лесото, који називају „краљевином у небесима” јер ни једна тачка на површини од 30.355 квадратних километара не пада испод 1.400 метара надморске висине, према Светској банци је земља са нижим средњим приходима. Скоро половина од 2,3 милиона становника живи испод границе сиромаштва, а четвртина су незапослени. Бруто домаћи производ (БДП) је у 2023. износио 2,12 милијарде долара, а прошле године по глави становника 1.106,5 долара. 
Трампу је један Мосотоанац (тако себе називају становници Лесотоа) пресавио трабак па израчунао да сваки од његових земљака троши приближно 1,27 долара годишње на америчке производе. Опет, сваки од 340 милиона Американаца годишње плати само око 0,70 долара на робе из Лесотоа. Прилагођен приходу, Лесото издваја 140 пута више свог БДП-а по становнику ради трговине са САД, него САД за трговину са Лесотом. 
Рачунџија је поменуо и „невидљиве токове”. Лесото плаћа америчким фирмама лиценце за софтвер, дигиталне платформе и накнаде за трансакције. Држава се ослања на америчку технолошку инфраструктуру (ЕМВ платни системи за паметне платне картице, платне терминале и банкомате који их могу прихватити; рачунарство у облаку или испоруку рачунарских ресурса и складишних капацитета као услугу за разнолику групу корисника; накнаде за коришћење оперативних система итд.). За све то се помињу издаци из Лесотоа од близу милијарду долара годишње. 
Аутор који користи хештег #Fairtrade („поштена трговина”) је израчунао да би, са потрошњом Американаца одговарајућим трошковима у Лесоту (1,27 долара по особи), та земља добијала више од 419 милиона долара годишње. Таква сума може у Лесотоу довести до промена у запошљавању, здравству и образовању, па је Мосотоанац на крају електронске поруке позвао на „фер трговину”. 
У марту је Трамп први пут поменуо Лесото као „земљу о којој никада нико није чуо”. Тврдио је да је сада разграђена Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) потрошила милионе долара на подршку ЛГБТ покрету у Лесотоу. Шест година раније, у првом мандату је Трамп назвао афричке земље, уз Хаити и Ел Салвадор, „септичким јамама” због прилива досељеника и питао зашто САД не могу да приме више имиграната из Норвешке. 
За Лесото високе царине могу бити смртоносне. Извоз у САД је 2024. чинио више од 10 одсто националног БДП-а и велики трговински суфицит, углавном од дијаманата и текстила. Текстилна индустрија би могла добити најјачи ударац. Само у фабрикама „Левис” у Лесотоу, 40.000 људи производе фармерке познате марке. Формално америчка, компанија је затворила последње две фабрике у САД пре 20 година. 
Министар трговине Лесотоа Мохети Шелиле је у парламенту у главном граду Масеру изнео да 45 одсто извоза долази из САД. 
– Зато влада журно шаље делегацију у САД како би покушала да одржи тренутну позицију на тамошњем тржишту – рекао је министар.
Критичари оријентације на преговоре са САД у чему Лесото није усамљен, међутим, упозоравају како председнику САД не може бити дозвољено да уништи тешко постигнуте у свету мултилатерални компромис и сарадњу, те их замени насилничким билатералним споразумевањем. По тим критичарима врхунско питање јесте да ли човечанство схвата да главна претња није да ли тарифни рат може изазвати глобалну рецесију, већ разарање постојећег система који је допринео глобалном привредном развоју и смањењу сиромаштва током последњих седам деценија. 
Билатерално споразумевање би можда одговарало САД као номинално највећој светској економији, али би било катастрофа за већи део остатка света. Пошто САД чине само девет одсто међународне трговине робом, њена будућност заснована на глобалним правилима првенствено зависи од остатка света. 
Из Међународног института за развој менаџмента у Лозани тврде да би – чак и у случају најгорег царинског рата – већина економија могла, уколико је потребно, да замени готово сву своју трговину са САД са умереним растом у размени са другим земљама. 
Рачуница института јесте да су САД током 2022. биле највећи увозник на свету (увоз робе у вредности од 3,13 билиона америчких долара). Но, и не рачунајући друге водеће увознике попут НР Кине или Немачке, 233 економије које чине остатак светских тржишта увоза чиниле су 16,6 билиона америчких долара, пет пута више од америчког увоза. 
Суштинско питање јесте да ли ће владе бити разједињене, застрашиване и малтретиране у билатералним преговорима са Трамповом администрацијом или ће се држати заједно и подржавати мултилатерално договорена правила трговине. Уколико се друге економије држе заједно, штета коју трговински рат САД наноси биће ограничена. 
Критичари сматрају како ће се принцип „Америка пре свега” претворити у реалност „Америка сама”. Друге земље ће смањити зависност од америчког тржишта и усредсредити се на изградњу трговинских односа са земљама које више поштују сарадњу, компромисе и усклађивање координације. 
Отуда би, превасходност за владе и пословне заједнице требало да буде супротстављање Трамповим позивима на билатерално хрвање. Нужно је хитно окупљање ради општег одговора, не само о питањима трговине већ и о другим глобалним изазовима (попут климатских промена и претње пандемијом) које нико не може решити сам. Од пресудног је значаја реаговати користећи глобална, мултилатерално договорена правила и спречити да силнији побеђује. 
У међувремену и на средњи рок Лесото ће, према министру Шелилеу, „јачати извозне напоре на алтернативна тржишта као што су Европска унија и Афричка зона слободне континенталне трговине”, а помиње се и Хонгконг. Значајно је да су два краљевства, Лесото и Есватини, остала једина у Африци чији је трговински промет са САД премашио трговину са Народном Републиком Кином. Током две деценије Кина је постала главни трговински партнер практично читаве Африке. Ова мала листа ће вероватно бити поново смањена у блиској будућности, сматрају стручњаци.

*Новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа