Једна од пет младих особа у Србији има озбиљних менталних проблема

Свака пета млада особа у нашој земљи, узраста од осам до деветнаест година, испуњава критеријум за дијагностику барем једног психијатријског поремећаја, показују резултати истраживања о распрострањености психијатријских поремећаја код деце и младих. Истраживање је спроведено у оквиру пројекта кризне психосоцијалне подршке заједници, који спроводи Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Србије.

Како је саопштено на панелу одржаном поводом годину дана постојања Центра за младе (ЦЕЗАМ), истраживање спроведено на узорку од 1.932 ученика из 34 основне и средње школе у 22 града Србије открило је да је депресија најчешћи психијатријски поремећај, чији су симптоми евидентирани код 8,7 одсто ученика. Стручњаке за ментално здравље посебно је забринуо податак да је суицидалност констатована код чак девет одсто деце и младих, као и да је четири процента њих изјавило да је покушало себи да одузме живот.

„Анксиозни и панични поремећаји констатовани су код више од пет процената ученика, поремећаји исхране (анорексија и булимија) присутни су код два одсто деце и младих, хиперкинетички поремећај са поремећајем пажње (АДХД) констатован је код 1,7 одсто ученика, поремећаји понашања код 2,2 процента испитаника, а злоупотреба алкохола код скоро два процента ученика. Сваки седми ученик је признао да се током живота самоповређивао. А о зависности младих од интернета довољно говори податак да просечно време проведено на мрежама износи 3,77 сати, од којих се 1,55 часова у просеку потроши на играње игрица”, упозорила је др Марија Леро са Института за ментално здравље.

Она је истакла да је ово истраживање такође открило да 20 одсто деце и младих потиче из разорених породица, готово трећина њих доживела је неки облик насиља у породици, свака трећа млада особа каже да се не осећа прихваћено у школи, а исти проценат њих признаје да нема блиске односе са вршњацима. Број младих који испуњава критеријум за дијагностику барем једног психијатријског поремећаја највећи је у Београду, у коме једна од четири младе особе има озбиљних проблема са менталним здрављем.

Представљајући резултате истраживања о менталном здрављу ученика у нашој земљи, спроведеног на узорку од 1.906 ученика завршних разреда основне школе, односно првог и трећег разреда средње школе, психолог и помоћник министра просвете Снежана Вуковић упозорила је да само 12 одсто ђака не показује ниједан симптом који указује на неки од проблема са менталним здрављем. А то је, како је она оценила, застрашујући податак над којим морамо да се озбиљно замислимо.

„Резултати ове студије говоре да се 82 одсто ђака осећа интегрисано у школу, што је добро. Међутим, морамо се запитати шта је са оних 18 одсто који не осећају школу као своју другу кућу. Иако близу 95 одсто ученика каже да се не осећа усамљено, морамо да анализирамо како се десило да је дечак у Богатићу извршио самоубиство, како се он провукао испод радара стручних служби школе и зашто нико није схватио озбиљност његове патње. Живот сваког младог човека мора да нам буде важан”, нагласила је Снежана Вуковић.

Она је навела да кључни налази овог истраживања говоре да су ваншколски фактори ти који доводе до насиља, објашњавајући да се насиље не генерише у школи, већ се дешава унутар школе.

„То је изузетно значајан податак, јер је након масовног убиства које се догодило у Основној школи ’Владислав Рибникар’ у јавности био доминантан наратив да је школа генератор ђачког насиља”, истакла је Вуковићева. Додала је да резултати овог истраживања такође говоре да су емоционалне тешкоће израженије код девојчица, деце из урбаних средина и старијих ученика.

Више од 5.000 младих потражило је помоћ у ЦЕЗАМ-у за годину дана

Билансирајући годину дана рада Центра за младе, директорка Института за ментално здравље др Милица Пејовић Милованчевић навела је да је у претходних 365 дана, преко 5.000 особа користило његове услуге, почев од младих, преко њихових родитеља, па све до наставника. „Убиства у Основној школи ’Владислав Рибникар’ и селима Дубона и Мало Орашје креирали су потребу за друштвеним одговором, а стручњаци за ментално здравље су се у првих шест месеци бавили пружањем психосоцијалне подршке особама које су биле (не)посредно погођене трагедијом. Међутим, схватили смо да је неопходно основати Центар за ментално здравље младих у заједници у коме ће они моћи да добију психолошку помоћ и подршку, без упута и отварања здравственог картона. ЦЕЗАМ доприноси менталном здрављу младих кроз три врсте активности – интервенцију, односно потпуно бесплатну психолошку подршку, превенцију и вршњачку подршку. У центру се спроводе и едукативне активности, оријентисане на бригу о здрављу, унапређење животних вештина, подстицање радозналости, јачање самопоуздања и отпорности на ризична понашања”, закључила је др Милица Пејовић Милованчевић.