Бање и планине уместо мора и песка

Јелица Антељ

Туризам Србије бележи раст и у овој години. Девизни прилив је већи за 34 одсто у односу на исти период прошле године, што показује да је наша земља и даље атрактивна дестинација за стране госте. То, наравно, повлачи већи број инвестиција, нова радна места и подстицај за локалне заједнице широм Србије.

Наша земља је у последњој деценији добила доста на туристичком квалитету и аутентичности и претворила се у готово целогодишњу дестинацију. Са посебним разочарањем су зато овдашњи угоститељи дочекали вест да држава ове године има новца за само 30 хиљада ваучера за субвенционисани одбор, што је недавно подељено за само сат времена. Многи ову погодност зато неће моћи да искористе, јер потреба за ваучерима је много већа од овог броја који је пуштен у оптицај. С друге стране, из ресорног министарства су поручили да је вест да су ваучери уопште додељени – одлична, с обзиром на то каква је економска ситуација, као и да су се сва министарства, па и оно које се бави туризмом, одрекли дела буџета за испуњење студентских захтева.

Можда ће неко помислити да је ово ипак лоша вест јер је много урађено на томе да се Србија промовише као целогодишња дестинација, али и да би се домаћим гостима показао квалитет одмора у нашој земљи. Статистика показује да се све већи број наших грађана одлучује за одмор у Србији: и даље је одлазак на море обавезан, али све остале слободне дане и продужене викенде проводе у нашој земљи. С друге стране, због климатских промена је за многе пријатнији боравак у бањама и на планинама него на мору. Истраживања трендова у туризму показују да се тренд путовања мења, да се све мање траже одмори који трају дуго с морем и песком, а да се све више траже дестинације с мање врућине и више природе. Траже се додатни садржаји, спа, велнес, активан одмор у природи, добра гастрономија и дестинације које нису пребукиране. То су све шансе које би Србија могла још боље да искористи.

И ове године је интересовање велико за планине Златар, Златибор, Дивчибаре, Копаоник, али и бање – Врњачку и Сокобању, Пролом, Луковску и Куршумлијску Бању. Ваучери се код нас додељују више од десет година и ефекат ове субвенције је на домаћи туризам био вишеструк. Осим што су допринели расту домаћег туристичког промета, од 2015. до 2023. године, број домаћих туриста повећао се за 57 одсто, а број ноћења је порастао за 61 проценат, директно су утицали и на продужетак туристичке сезоне која више не траје само током летњих месеци, већ од априла до новембра.

Оно што у Министарству туризма посебно истичу јесте да су управо ваучери, више него било која друга мера, стимулисали излазак угоститеља из сиве зоне, јер је то био услов учешћа у шеми доделе ваучера. Тај број угоститеља који прелазе у легално пословање и даље расте. Зато и кажу да не прихватају притиске који су све гласнији и који се односе на незадовољство, како кажу, малим бројем издатих ваучера. Министар туризма Хусеин Мемић је недавно за „Политику” изјавио да ће бити и додатних ваучера до краја године, уколико буде новца. Али је такође и подсетио да ваучери нису једина субвенција у туризму, те не прихвата захтеве појединих удружења која под субвенцијом подразумевају само ваучере.

Иначе, од фебруара прошле године покренут је пилот-пројекат кроз доделу субвенција за рурални туризам и угоститељство, захваљујући коме је број сеоских домаћинстава у туризму са 700 повећан на 1.223, што показује велики потенцијал у овој области. С друге стране, иако је девизни прилив од туризма стално у порасту, министарство је свесно да и даље имамо одлив дела домаћих туриста који своје одморе током године проводе у иностранству. Њима би, сматрају, требало понудити више садржаја. Сви се слажу да су ваучери једна од најисплативијих и најпопуларнијих субвенција, јер је многим грађанима то једина прилика да оду на одмор. У последњих десет година грађанима Србије је подељено више од милион ваучера. Овај податак довољно говори о томе колико је значајна стимулација за грађане и овај сектор. Подстицајне мере за привлачење домаћих и страних туриста су рецепт који су примењивале све земље у региону, посебно у време короне када је требало спасавати овај сектор. Зато су ваучери постали на неки начин синоним за социјални туризам, што, према мишљењу стручњака, ипак није тачно. Они јесу у једном тренутку послужили као помоћ грађанима да плате свој одмор, али одавно нису у тој функцији.

У земљама попут Словеније или Мађарске они припадају свим грађанима и служе не само за одмор него и за спортске и културне догађаје и у том смислу су подстицај грађанима да новац троше у матичној земљи уместо у иностранству. Код нас је било иницијатива да се промени модел ваучера, и то тако да износ буде прилагођен популарности дестинације, што би ојачало оне најмање посећене којима би, у том случају, били посвећени ваучери са највећим износом. Према мишљењу стручњака, на тај начин би могао да се равномерно расподели туристички промет и подстакне развој мање посећених места. С друге стране, овакав потез не би превише негативно утицао на најпосећеније, јер су се они већ позиционирали на тржишту.

Ваучери су, на пример, допринели већем броју долазака домаћих туриста, пре свега на Златибору, Тари, у Сокобањи, Врњачкој Бањи, Пролом Бањи, Куршумлијској Бањи и другима, што потврђују и статистике када упоредимо са периодом пре доделе ваучера – увећања на неким дестинацијама иду и до 50 одсто домаћих гостију, док је на већини око 20 одсто.

Пензионери и ове године највише похрлили у бање

Ове године је највише ваучера отишло у руке пензионера – око 20.000 или чак 70 процената. Запосленима је отишло 15 одсто ваучера, а незапосленима oсам процената. Према последњим подацима, највише интересовања је било за хотеле „Јелак” и „Копаоник” у Луковској Бањи, „Радан” у Пролом Бањи, „Миленијум медикал центар” у Врањској Бањи и Специјалној болници за рехабилитацију у Сокобањи. Вредност ваучера је и овог пута износила 10.000 динара.