Обновљен део Светосавског платоа

Део платоа између Храма Светог Саве, мале цркве и Парохијског дома проходан је за пешаке после скоро годину дана од како је настављено сређивање простора, друга фаза, око највеће српске богомоље које траје од 2020. Беле камене плоче блеснуле су на сунцу, постојећа стабла спакована су у нише, постављене су степенице, косио се травњак између порте храма и Катанићеве улице, багери и мајстори украјали су плоче ближе Парохијском дому, а остао је да се заврши део иза мале цркве. Већ сада је јасно да реконструкција платоа и парка до Булевара ослобођења неће бити окончана до краја године како је то најављено маја 2024.
– Још две године потрајаће радови – каже један од мајстора кога смо затекли на градилишту Светосавског платоа, од 2021. године културног добра – просторно културно-историјске целине.

Он се сређује према пројекту архитеката академика Бранислава Митровића и Дејана Миљковића које је пре пет година директно ангажовала црква. Њихово идејно решење за реконструкцију Светосавског платоа предвиђа да са његове леве стране наспрам здања Народне библиотеке буде шума са дечјим игралиштем, а између ње и библиотеке централна пешачка стаза, која ће отворити нове визуре на храм. Испред њега биће више места за вернике него до сада. Постојећа фонтана биће уклоњена, а нова у дужини од 100 метара неће бити класичан водоскок. Обновом те врачарске локације која се дуже од века планира, пројектује и препројектује, предвиђена је и градња новог објекта – зграде патријаршије у наставку постојећег Парохијског дома уз Крушедолску улицу. 
Овакво решење аутора Митровића и Миљковића изазвало је негодовање дела јавности. Тако су, на пример, њихове колеге окупљене око Асоцијације српских архитеката упутиле писмо бројним институцијама попут Синода Српске православне цркве и председника Србије са предлогом да се одустане од реализације пројекта „шуме”. Јер, он је, како су навели, непримерен простору испред храма и претворио би духовно седиште у профани простор градског парка, дубоко деградирајући његов историјски, симболички и друштвени значај. И житељи Врачара негодовали су, плашећи се да ће остати без парка, односно постојећег зеленила и дрвећа, а многи од њих и данас се питају зашто се уништавају, поплочавају и бетонирају зелене површине и делови престонице претварају у топлотна острва.  
Градски званичници у неколико наврата уверавали су да ниједно дрво неће бити посечено и да ће после обнове на Светосавском платоу бити више стабала.