У банкама се још не види смањење тражње

Захваљујући одговорној макроекономској политици, Србија кризу изазвану увођењем високих царина од стране САД дочекује спремније него многе друге земље, али да би се раст одржао приоритети су реформа радног законодавства и правосуђа, а нарочито дигитализација судова, поручено је на панел-дискусији „Макроекономски трендови у 2025”, у организацији Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а. 
Зоран Даљевић, председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и директор „Атлантик групе” у Србији, рекао је да домаћа привреде с пажњом прати како ће се дешавања споља, али и на домаћем терену одразити на област грађевинарства, кредитну политику, цене сировина и потрошњу. Истакао је да неизвесност погађа све субјекте у држави и да привреда очекује од нове владе убрзање у јачању економских токова и решавању проблема како би се почетна предност с којом је земља ушла у нове изазове и одржала. 
Иако су пројекције раста за Србију у овој години смањење са 4,2 на 3,5 одсто, стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Лев Ратновски нагласио је да је он и даље међу највећима у Европи. Истиче да Србија има „амортизере” за евентуалне економске шокове – умерен ниво јавног дуга, низак јавни дефицит и висока издвајања за инфраструктурне пројекте – али да би се раст одржао, потребно је да се фискални дефицит одржи на зацртаних три одсто. 
– Успоравање раста на тржиштима која су Србији важна, ЕУ пре свега, вероватно ће се одразити и овде. Трошкови радне снаге у Србији сада нису ниски. Зато је важно и преусмерити улагања у софистициране технологије како би се повећала продуктивност – каже Ратновски, и указује да је за инвеститоре и економски раст један од кључних фактора ефикасност и транспарентност правосуђа, која се може постићи дигитализацијом процедура и онлајн комуникацијом са судовима. 
Као изазове истиче и раст зарада у јавном сектору, што је један од највећих фискалних ризика. Наводи да су потребна додатна улагања у сектор енергетике и ИТ. 
Да је ефикасност судства и предвидљивост пословног амбијента прва ствар коју привредници провере у једној земљи, као и да јефтина радна снага више није предност Србије у привлачењу страних директних инвестиција, поручио је и Никола Вулетић, председник Извршног одбора Уникредит банке и члан ИО НАЛЕД-а. Истакао је да је неопходно да домаћу радну снагу учинимо конкурентнијом, кроз реформу образовања, пре свега у основним и средњим школама, а да факултети треба да буду тржишно оријентисани и да програме развијају у консултацији са привредом. 
– Када је реч о банкарском сектору у Србији, тренутно имамо историјске стопе ликвидности, са око 600 милијарди динара вишка у систему. Депозити становништва су порасли, кредитна активност расте, али успореним темпом. У банкама још не видимо смањење тражње, трајна потрошна добра су увек прва на удару, као што су аутомобили или туризам. Када је реч о каматним стопама, НБС, по мом мишљењу, приступа веома правилно и опрезно, јер још имамо инфлаторне притиске које морамо да адресирамо. Битно је да се у Србији деси већа динаризација, односно дестимулише евро као валута, поготово за интерна плаћања, што такође пружа отпорност на спољне потресе, у овом случају девизне – наводи Вулетић, и истиче да банке уводе упитнике о поштовању ЕСГ принципа за предузећа која траже кредите и да то све више постаје део кредитне политике и пословне праксе банака. 
Предраг Бјелић, проф. Економског факултета у Београду, каже да је Трампова тарифна политика довела до највећег трговинског шока у историји, и да се то осећа и у Србији: 
– За сада нисмо животно угрожени, јер обим трговине са САД није велики, али јесте са ЕУ па то све може тим путем да се прелије и на нас. И нама би одговарало да се око тога постигне неки глобални договор. Још већи проблем од царина, које су изузетно високе, јесте несигурност. Сада нико не зна ни да ли ће се то применити и у ком обиму. Фирме које извозе у САД чекају да виде шта ће се десити. Зато се трговински режим никада не мења тако нагло, мора постојати отказни рок од бар шест месеци, јер предузећа морају да се прилагоде, да се не деси да фирма спакује робу, дође на границу и тамо је обавесте да је царина 37 одсто.