Трамп и глобална комунална делатност

Мегаломан, визионар, ексцентрик... – ови и овакви епитети неретко стоје уз новоизабраног, старог а новог председника Сједињених Држава, повратника Доналда Трампа. Једни га осуђују и вређају, други му се диве и обожавају га, а мало ко је индиферентан према ономе што ради и исказује. Свакако се може рећи да има истине у тумачењу и једне и друге стране, али оно што је важно јесте покушати да се ствари сагледају јасно, без паушалних оцењивања и личних жеља и потреба. 
Људи се најлакше везују за дезинформације које би желели да чују и најлакше усвајају оне ставове за које би волели да подражавају стварно стање ствари, те кроз некритичко сагледавање оног што нам је дато олако узимају као несумњиво оно што им лично одговара и прија. 
Што се Доналда Трампа тиче, подједнако је тачно да је визионар као и да је ексцентрик. Међутим, његова визија углавном није стратешка и хируршки прецизна већ „лепо упакована жеља”. У једном интервјуу с почетка 2024. године Џон Болтон, бивши саветник за националну безбедност САД, отворено је говорио да Трамп нема стратегијску визију ствари већ да искључиво размишља у доларима и центима. Сматрајући да Трамп није подобан да обавља функцију председника, Болтон га је напустио. 
У то исто време, почетком 2024. године, као бивши председник, Трамп није престао да изненађује својим изјавама, попут рецимо оне како би охрабрио Русију да нападне све оне чланице НАТО-а које не измирују своје финансијске обавезе у оквиру алијансе. Олаф Шолц, али и многи други државници и дипломате, били су тада затечени и недвосмислeно осудили такво понашање Трампа. 
Грубо, годину дана након тога, Трамп је на својој новој, повратничкој инаугурацији најавио почетак „златног доба Америке”. Берни Сандерс је био један од оних који су оштро критиковали Трампово инаугурационо излагање. Трамп се није фокусирао на све већу неједнакост у земљи, здравствени колапс, проблеме с којима се суочавају радничке породице већ је говорио о неким сасвим другим стварима, рекао је отприлике Сандерс. Даље, недавно, односно крајем јануара и током фебруара ове године, Трамп је више пута помињао Украјину и Газу, али не у контексту неких реалних решења и процена већ кроз одређене „комуналне захвате и акције”. Украјински проблем, чини се, заправо је својеврсна комунална припрема терена за амерички приступ ретким металима као услову за даљу сарадњу и помоћ тој земљи. Укратко, како су многи сасвим добро оценили, Трамп је бизнисмен који је игром случаја и председник Америке. Сада кад је терен спреман за „рударење”, Трамп жели да се америчка помоћ плати и надокнади те да Зеленски да одрешене руке Америци за приступ природним богатствима Украјине. Што се Газе тиче, изгледа да је и тамо трајао комунални процес „дотеривања терена” за тзв. ривијеру Блиског истока. Како Трамп наводи, план је врло једноставан – потребно је да Америка преузме Газу, расели становништво и направи „мали капиталистички рај” (за све осим за Палестинце). То ће, у оквиру одређене утопије господина Трампа, постати нешто налик на „нови Атлантик Сити”. 
Палестинци су, наравно, шокирани и већ је најављена освета и због саме помисли о било каквој „ривијери” на том простору. Сетимо се само да је током петнаест месеци сукоба уништено више од шездесет одсто инфраструктуре у Гази, укључујући школе, болнице и сл. Да ли је заправо сукоб у Гази само својеврсна „комунална припрема терена”? Има ли још нечега на планети Земљи да је свето и неотуђиво или све може потенцијално постати „занимљива роба” оних који би све да купе и прилагоде тржишту? Нико, па ни ми овде, изгледа да на то ниje имун. Ако све може да се купи, да ли то значи да све мора и да се прода? Недавно je отпочео и Трампов „царински рат”. Смисао тог рата, дубоко веруjeм, ниje толико сама зарада колико процена снага других држава. Човечанство полако улази у наjозбиљниjу фазу хладног рата.

 *Филозоф

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа