Понедељак, 16.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све више гласова у СБ УН против мандата Кристијана Шмита

Србија, Русија и Кина чврсто уз позицију Српске, Америка и Хрватска позивају на дијалог, немачки дипломата окривљује РС
(Фото А. Васиљевић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Створен је наратив да је све оно што Бошњаци говоре у Савету безбедности УН прихваћено као дефинитивно, све до тренутка док се није чуо говор српског члана и председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић, који је био историјски, оценио је председник Републике Српске Милорад Додик.

„Захваљујем свима који су били објективни у СБ УН. Нама Србима не треба навијач са стране, нама требају објективно сагледане чињенице. Ако мислите да је Шмит високи представник, хајде да гласамо. И друго што је Цвијановићева тражила јесте да се направи непристрасна, независна комисија за безбедност, те да се сагледа правна ситуација и правна чињеница”, додаје Додик уз напомену да се у Српској зна да „неке сталне чланице СБ разговарају о томе како завршити лажну епоху Шмита и ОХР-а”.

Он је за Радио-телевизију РС рекао да је прича Шмита у СБ УН у уторак била мучна, посебно када је говорио да проблеми настају оног тренутка када сам пресуђен. „А о томе зашто сам пресуђен не говори. Видели смо на седници СБ УН одлучан став Русије, Кине и многих других земаља несталних чланице СБ, а говоре веома неутрално. Могу рећи да је очекиван став САД, који је био веома избалансиран”, наводи Додик и истиче да је прича о сепаратизму у РС лажна, јер Српска предлаже повратак на Дејтонски мировни споразум. Отправник послова при Сталној мисији Србије у УН Радомир Илић констатовао је у обраћању на седници да је проблем функционалности БиХ узрокован страним уплитањима, а не домаћим иницијативама. Он је подсетио да Србија као потписница Дејтонског споразума сматра оправданим захтеве РС за враћање њених надлежности.

„Национално прегласавање и наметање решења одлукама не могу дати трајна решења у БиХ. Тиме се крше уставном дефинисана права конститутивних народа и надлежности ентитета”, навео је он.

Он је истакао да је правосудни процес против Додика политички мотивисан и и да се при томе правосудне институције злоупотребљавају у политичке сврхе, подсетивши да је Интерпол одбио да изда међународну потерницу за званичницима Српске, управо уз образложење да је процес политички мотивисан. Илић је истакао да поступци Кристијана Шмита, кога Савет безбедности није потврдио за високог представника у БиХ, нису у складу с мандатом који је дефинисан Анексом 10, нити су демократски прихватљиви.

Представник САД у Савету безбедности Џон Кели рекао је у обраћању да Америка остаје посвећена Дејтонском споразуму и позива све политичке лидере у БиХ да се ангажују у конструктивном дијалогу ради постизања веће стабилности.

„Позивамо политичке лидере на деескалацију и да избегавају акције које могу да повећају нестабилност или насиље у БиХ, као и да се ангажују у конструктивном дијалогу ради постизања веће стабилности”, рекао је Кели и нагласио да се Америка „чврсто противи сецесији и дестабилишућој реторици”, те да подржава суверенитет, територијални интегритет и мултиетнички карактер БиХ. „Уважавамо значај ОХР-а у пружању подршке примени цивилног аспекта Дејтонског споразума”, навео је Кели.

Своје утиске о току седнице дао је и амбасадор БиХ у УН Златко Лагумџија који сматра да су „Москва и Бањалука доживеле пораз у Савету безбедности”. У реаговању, посланик у Скупштини РС Срђан Мазалица каже да је „бошњачко-шмитовска коалиција на танком леду”. „Шмит је за своје нелегалне активности добио сиромашну подршку, а Лагумџија и није био актер, већ слушалац којем није било добро”, каже Мазалица.

И Цвијановићева је оценила да је „Шмит потонуо” и да се ствари мењају, истакавши да и они који су рекли да подржавају позицију високог представника „нису рекли да подржавају накарадна бонска овлашћења, већ његову дејтонску улогу”.

„Погледајмо велику петорку. Русија и Кина апсолутно свесне да проблеме у БиХ прави Шмит, као и да је његово постављење изврдавање Дејтонског споразума. САД даје подршку дејтонској позицији високог представника, али не заговара, нити брани такозвана бонска овлашћења. То је огроман помак. Не етикетирају кривце, траже оно што и ми заговарамо у Српској”, рекла је Цвијановићева. Каже да став Уједињеног Краљевства није изненађење, али јесте Француске ‒ на чему, како наводи, треба радити.

Професор ФПН у Бањалуци Милош Шолаја изјавио је да је Цвијановићева у СБ УН изнела предлоге за излазак из кризе. Како је навео, Шмит нема подршку СБ УН, те додаје да Русија и Кина нису гласали за њега. „Од пет великих сила у СБ УН, остале су две, Велика Британија и Француска, које одржавају ставове ЕУ, остале три чланице више не схватају Србе као ’главне кривце’. Могли смо то да видимо у обраћању у СБ УН, јер је амбасадор Руске Федерације напустио седницу током обраћања Шмита. Такође и амбасадор Кине је истакао да је Шмит додатно погоршао ситуацију у БиХ”, истакао је Шолаја.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.