„Више од игре” као драматуршки изазов

Купио сам једном приликом половни двомесечник „ЈУ филм данас” 56/57, на штанду надомак позоришног здања у Крушевцу. У њему је био цео сценарио „Више од игре”. И две епизоде наставка. Никад написаног до краја. И сиже тог наставка, али више као неки лавиринт, Слободана Стојановића, писца и творца Градине. Прогутао сам га. Али остала ми је глад. Да ту причу, уз коју сам одрастао, и ево растем и даље, направим на сцени.

Овако је за „Политику” говорио редитељ Иван Вуковић, који се ухватио укоштац са големим сценским изазовом у Београдском драмском позоришту.

– У дуплим сам пробама. Надам се да разумете. Извињавам се што нисам сасвим свој, верујем да знате колико поштујем вас неколико Сизифа који и даље пишу о култури – правдао се што због нагомиланих обавеза није у прилици да нам се више посвети.

Представа „Више од игре” аутора Слободана Стојановића, у режији Ивана Вуковића, рађена према истоименој серији, биће одиграна на сцени „Оливера и Раде Марковић” БДП-а и то на јединствен начин. Премијера овог дела у позоришту на Црвеном крсту имаће три сегмента који ће бити играни у низу. Први део премијерно ће бити изведен вечерас од 19.30 часова, други део следи већ 16. маја. Трећи је на репертоару БДП-а већ 23. маја. Специјални „бинџ” најављен је за 31. мај.

– Отишао сам у неком тренутку проба да се видим са Здравком Шотром, човеком који је најлепше прочитао тај текст. И мене је лако прочитао, видео је да правим кућу у Градини. Не може другачије са овим текстом. Или је то твоје „најтвоје”, или си уљез. Лепше не умем, а не бих се ни усудио да те ликове режирам икако другачије него као моје комшије, мој народ. Ђорђе Косић, драматург, и ја, годину дана смо састављали адаптацију. За Београдско драмско позориште, у коме је Слободан Стојановић био уметнички директор. Даске памте. И често на проби имам осећај као да се подсећамо представе, представа заправо, а не као да их правимо испочетка. Кренули смо пробе у зиму, премијере су нам у пролеће. Виримо из снега. Мало сунца само, и ето нас – каже Вуковић.

Циклус представа „Више од игре” је својеврсни омаж легендама југословенског глумишта које су играле у серији, као и писцу Слободану Стојановићу, а поводом 25 година од његове смрти. Серија „Више од игре” из 1977. године рађена у режији Здравка Шотре кроз причу о Градини, измаштаној варошици између два светска рата и ривалству локалних фудбалских клубова окупљала је бројне гледаоце поред малих екрана.

Адаптацију текста култне серије у случају представе „Више од игре” потписује драматург Ђорђе Косић, у сарадњи с редитељем Иваном Вуковићем. Косић наглашава да Слободан Стојановић поседује редак ауторски дар да креира изразито животне и слојевите ликове и да сваки његов јунак, па чак и они које бисмо лако отписали као досадне чиновнике или сурове полицајце, добија своју људску димензију и постаје близак и разумљив.

– Управо у томе лежи Стојановићева велика снага. Он нам приказује Градину као живу заједницу, место у којем, упркос свим разликама и сукобима, суграђани остају међусобно повезани бригом и емпатијом. Пишчева поетика је, атипично за ове просторе, очишћена од цинизма и ироније, а хумор долази из животног апсурда који не искључује лепоту живљења – каже Ђорђе Косић уз коментар:

– „Више од игре” представљала је посебан драматуршки изазов, с обзиром на њен дубоки траг у филмској популарној култури нашег простора. Било је потребно пажљиво преобликовати оригинални сценарио у три засебне представе које могу функционисати потпуно независно, али истовремено чине складну и смислену целину када се гледају заједно. Заједно са редитељем Вуковићем настојао сам да сачувам Стојановићеву поетику. Тамо где је тражила дописивање инспирисали смо се остатком његовог опуса, на пример, у расписивању женских ликова или у расписивању трећег дела представе, који је заснован на недовршеном Стојановићевом сценарију.

Милорад Дамјановић, један од актера представе „Више од игре”, тврди да га је ово дело вратило читању текста, бављењу односима између ликова, радњама, подтекстом онога о чему говоре и атмосфером. Све представе које имају причу, што је најосновнија ствар у позоришту, имају и публику. Све представе које немају причу су празне. У представи и серији „Више од игре” осећа се заједничка атмосфера, односно топлина и односи људи у измишљеном малом месту у Србији, у догађајима 1931. године, током Другог светског рата и после рата. Након одгледана сва три сегмента овог дела можете да осетите зашто су Срби такав народ. На малом узорку измишљеног места видите зашто можда ми данас живимо како живимо и који је то менталитет.

У представи играју и Миодраг Радоњић, Андреј Шепетковски, Даниел Сич, Милан Колак, Љубомир Булајић, Риста Милутиновић, Стефан Радоњић, Александар Алач, Александар Јовановић, Арсеније Арсић, Стефан Старчевић, Вукашин Јовановић, Никола Мијатовић, Милан Чучиловић, Ања Јосифовски, Бојана Стојковић, Ања Ћурчић, Јана Бјелица, Иван Зарић, Јана Милосављевић, Јово Максић и Љубинка Кларић.