Субота, 24.05.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Литијум из срца Европе: чешки Чиновец уместо угља нуди нову шансу

У сенци копова лигнита, пројекат Чиновец претвара некадашњи рударски крај у важно место за будућност електричних возила у Европи
(Фото Шатерсток)

Планине Рудне горе на северозападу Чешке деценијама су биле синоним за експлоатацију мрког угља, сребра и волфрама. Данас, у ери електричних аутомобила и зелене транзиције, то исто подручје прераста у потенцијални центар за производњу литијума у Европи.

На локацији Чиновец, на самој граници са Немачком, експлоатација минерала је трајала до 1991. године, када је лежиште затворено услед пада профитабилности. Сада се поново говори о рударству као шанси за економску и еколошку трансформацију региона. Управо ту, у месту Чиновец, планира се велики рударски пројекат. Стручњаци верују да се испод земље налази између три и прт одсто светских резерви литијума – метала који је кључан за производњу батерија за електричне аутомобиле.

За реализацију пројекта задужена је фирма ГЕОМЕТ, у заједничком власништву аустралијске компаније ЕМХ и чешке државне енергетске компаније ЧЕЗ. План је да до 2027. године буде отворен рудник дубок 450 метара. Литијум би се вадио из руде која се зове цинвалдит, и то у количини довољној за пола милиона батерија годишње, у наредних 26 година. Поред рудника, предвиђена је и изградња фабрике за прераду литијума, чиме би се додатно појачала локална индустријска основа.

Упркос амбициозним плановима, реализација иде спорије него што се очекивало. Студије изводљивости и процене утицаја на животну средину још нису завршене, док локално становништво, иако поносно на рударску традицију, изражава забринутост због потенцијалног утицаја рударских активности на природу.

Зузана Вондрова из чешког Центра за транспорт и енергетику каже за „Грин Јуропијан журнал” да би затварање старих рудника и отварање нових требало бити прилика, а не претња. Према њеном мишљењу, Чешка не би требало да остане само земља која извози сировине – већ треба да развија и сопствену индустрију и прераду како би ојачали локалну економију.

Литијум се у чешким енергетским плановима већ годинама описује као највећа развојна прилика за деиндустријализоване регионе који зависе од угља. Рудници лигнита у Рудним горама биће затворени већ овог лета, док ће се експлоатација у другим деловима земље окончати најкасније до 2033. године. Ова промена долази у тренутку када ЕУ жели да обезбеди сопствени извор критичних сировина, смањи зависност од увоза из трећих земаља и убрза зелену транзицију.

ЕУ је Чиновец прогласила стратешким пројектом и уврстила га међу оне који могу рачунати на финансијску подршку из Фонда за праведну транзицију. Чешки премијер Петр Фијала изјавио је да овај регион има потенцијал да постане „литијумска суперсила Европе”, јер би рудник и фабрика могли донети нова радна места и ојачати локалну економију.

У сваком случају, литијум ће бити неопходан за будућност без штетних емисија, посебно за производњу електричних аутомобила. ЕУ жели да до 2030. године 10 одсто стратешких сировина, као што је литијум, долази из европских рудника, да се 40 одсто прерађује и 25 одсто рециклира на тлу Европе. На тај начин би била смањена зависност од увоза из земаља попут Кине и Русије.

Становништво у области Рудних планина пажљиво прати развој догађаја и у пројекту види шансу за напредак и бољи живот. Ако се пројекат као што је Чиновец спроведе одговорно и уз поштовање свих еколошких и друштвених стандарда, овај крај би могао да постане симбол успешне транзиције – од угља ка чистим технологијама и одрживој будућности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.