Да ли „градне панда” може постати кључна за увећање привредне активности

Према процени Републичког завода за статистику, реални БДП Србије је у првом тромесечју ове године међугодишње увећан за око два одсто. Упркос успоравању, привредна активност Србије је, према евиденцији Евростата, и даље високо позиционирана међу европским економијама. Индустријска производња је у марту 2025. већа за 6,9 одсто у односу на исти месец прошле године, а снажан међугодишњи раст прерађивачке индустрије који је забележен у марту сасвим извесно ће се поновити и наредног месеца услед ефекта ниске основице за поређење, наводи се у најновијем издању МАТ-а.

Инфлација је у марту 2025. смањена и на месечном и на међугодишњем нивоу. У оквиру небазне компоненте највећи допринос месечној инфлацији дало је повећање цена поврћа од 1,8 одсто и воћа од 1,9, кафе од 1,7 и алкохолних пића од 0,8 процената. С друге стране, забележено је смањење цена горива за путничке аутомобиле, и то бензина за 2,1 одсто и дизела за 1,7.

У оквиру базне компоненте, највећи допринос месечној инфлацији у марту 2025. допринело је повећање цена снабдевања водом од 1,2 одсто и одвођења отпадне воде од 2,7, повећање цена лекова, медицинских уређаја и неболничких услуга у здравству од 0,3 одсто и повећање цена гума за возила од 1,4 одсто. Базна инфлација у најужем смислу не обухвата раст цена енергије, прехрамбених производа, хране и безалкохолних пића, алкохолних пића нити цигарета. Ставке које улазе у обрачун базне инфлације у најужем смислу чине 45,66 одсто потрошачке корпе у 2025. години.

Дугорочни тренд индустријске производње у прва три месеца ове године стагнира на нивоу који је за око 1,5 одсто виши у односу на прошлогодишњи просек. Производња је изложена негативним ризицима који долазе од кретања код најважнијих трговинских партнера из еврозоне, где су вредности готово свих економских показатеља који се тичу индустрије (ПМИ, ЕСИ, нове наруџбине…), посебно у Немачкој, дубоко у негативној зони. У ишчекивању првих негативних ефеката Трампове трговинске политике, трачак оптимизма је једино изгласавање функционалне владе у Берлину, наводе у МАТ-у.

У таквим неповољним екстерним околностима у Србији је коначно покренута производња новог електричног модела аутомобила у фабрици у Крагујевцу – „фијат гранде панде”. То се види и из резултата области производња моторних возила и приколица која је у марту међугодишње увећана за 20,3 одсто.

У којој ће се мери ова производња омасовити и да ли може постати кључна полуга увећања привредне активности и робног извоза ове године и даље је неизвесно, али нема сумње да ће она амортизовати поменути царински „цунами” који ће збрисати део европске производње аутомобила.

Други велики ризик за овогодишњу индустријску активности представља претња санкционисања „Нафтне индустрије Србије” (НИС), која је у већинском руском власништву. По трећи пут је добијен рок за постизање договора (лиценца истиче крајем јуна), што је одлично. Међутим, мора се што пре доћи до трајног решења како би се производња потпуно стабилизовала.