Хрватска бискупска конференција: честитка папи Лаву XIV и подсећање да је изабран на дан рођења Степинца

ЗАГРЕБ – Хрватска бискупска конференција упутила је данас честитку папи Лаву XIV. у којој уз исказ оданости и верности, издваја и да је поглавар Римокатоличке цркве изабран на дан рођења Алојзија Степинца што, како наводе, виде као знак да ће му понтификат, попут Степинчевог сведочанства, бити светионик наде у временима искушења.

У честитки у којој се хрватски бискупи папи обраћају уобичајено са "Свети Оче" наводе да "вечна Божја  мудрост у радости поиграла допустивши да дан Вашега избора буде на рођендан блаженога Алојзија Степинца, пастира који је у тешким временима остао чврста стена вере, мученик савести и сведок истине, који је знао показивати љубав не попуштајући злу".

То, кажу, виде као знак да ће папин понтификат, попут Степинчевог сведочанства "бити светионик наде у временима искушења, глас савести у епохама збуњености и утврда верности у данима разлучивања".

Алојзије Степинац, којег је Римокатоличка црква 1998. године прогасила за блаженог, што је један од корака до проглашења за светог, у српској јавности је познат као челник "Цркве у Хрвата", односно надбискуп загребачки из времена Независне Државе Хрватске, 1941-1945.

Степинац се као заштитник хрватске цркве приклонио врху НДХ на челу са Антом Павелићем тако што се укључио у фундаменталне структуре режима - војску, као викар, и Хрватски сабор, као његов члан.

Октобра 1946, загребачки суд осудио је Степница на 16 година затвора и присилног рада и на губитак политичких и грађанских права. Провео је пет година у затвору Лепоглава. На самом крају 1951. године пуштен је из затвора из здравствених разлога и од тада се налазио у некој врсти кућног притвора у родном Крашићу, Јастребарско, недалеко од Загреба, где је и преминуо.

Степинац је средином априла 1941. поздравио образовање усташке тзв. НДХ. Пошто је 10. априла она проглашена, Степинац је само два дана потом посетио Славка Кватерника тадашњег војсковођу НДХ, с намером да би му честитао образовање усташке државе, а потом је подсетио и поглавника Анту Павелића. Ови његови сусрети јасног опредељења догодили су се пре формалне капитулације војске Краљевине Југославије 17. априла. Убрзо потом, 28. априла, Степинац је свештенству честитао образовање НДХ и налаже одржавање свечаних богослужења у знак захвалности због образовања те такозване државе, преноси Танјуг.

Имајући у виду да је у НДХ извршен страховит масовни злочин, односно геноцид, над Србима као и Јеврејима, те да је огроман број Срба покрштен, односно покатоличен, у чему је учествовао и Степинац, Срби га доживљавају као део усташког режима НДХ.