Поскупљење меса повећало трошкове за храну на двогодишњи максимум

Цене основних прехрамбених производа забележиле су у априлу највећи раст у последње две године, показују најновији подаци УН агенције за храну (ФАО). 
Ово је прилично упозоравајуће и буди стрепњу код купаца. Од априла 2024, и то после осам претходних месеци стагнације, поскупљења се практично не смирују да би сада поново оборила двогодишњи рекорд. 
Према најновијим информацијама, највећи удар претрпели су потрошачи у категоријама меса, млечних производа и житарица, док су биљна уља и шећер благо појефтинили. ФАО индекс цена хране у априлу је износио 128,3 поена, што је повећање од један одсто у односу на март и највиша вредност од априла 2023. Највећи скок бележи месо – чак 3,2 одсто месечно – што је претежно последица виших цена свињетине. Млечни производи су такође значајно поскупели (2,4 одсто), а посебно путер, који је достигао историјски максимум због пада залиха у Европи. Цене житарице су порасле за 1,2 одсто, док је пшеница благо поскупела услед смањене руске понуде и раста потражње, али уз ограничени ефекат због глобалне економске неизвесности. 
Кукуруз је поскупео због ниских залиха у САД и флуктуација курса долара. За разлику од тога, биљна уља су пала за 2,3 одсто захваљујући већој производњи у југоисточној Азији. Ипак, на годишњем нивоу, уља су и даље скупља за 20,7 одсто. Шећер је у априлу појефтинио за 2,5 одсто, под притиском потенцијалног пада потрошње у прехрамбеној индустрији. 
Агроекономски аналитичари примећују да се сличан скок догодио управо у истом месецу прошле године када је прекинут период мирног стања на светском тржишту хране. 
– Тада је глобално дошло до раста цена живинског меса, млечних производа, а највише сира. Поскупљење меса практично је било окидач. Слично је било и са ценом уља које је у том тренутку било на годишњем максимуму цене – каже саговорник „Политике” добро упућен у стање на тржишту хране, а посебно меса. Према његовим речима, целокупно тржиште је уздрмано због царинског рата највећих сила и то ће се сигурно одразити и на тржиште намирница уз све друге реалне факторе, као што су климатске промене и пад понуде или тражње. Параметри се углавном мењају у прерађивачкој индустрији, што смо већ видели у претходном периоду, док цене сировина, попут житарица остају исте или благо расту, па потом падају. 
Он за сада не очекује повећање цене меса или млечних производа на домаћем тржишту јер је оно добро снабдевено. 
ФАО је такође смањио и прогнозу глобалне производње житарица за 2024. годину на 4,848 милијарди тона, због слабијих приноса кукуруза. Производња пшенице се очекује на сличном нивоу као прошле године – око 795 милиона тона – с могућим падом у САД, западној Европи и на Блиском истоку. Пиринча би, међутим, могло бити више него икад – 543,6 милиона тона. 
Потрошња житарица ће порасти за један одсто, посебно због веће употребе кукуруза у сточној исхрани у Кини и Русији. На глобалном нивоу, залихе житарица би могле пасти за 1,9 одсто – на 868,2 милиона тона. Трговина житарицама ће вероватно бити смањена за 6,8 одсто, најниже од сезоне 2019/2020, углавном због мање потражње из Кине. Једина изузетак је пиринач, чија би трговина могла порасти за 1,2 одсто и поставити нови рекорд од 60,4 милиона тона.