Била је то једноставна идеја у право време

С правом се може рећи да je „Nouvelle Vague” један од најпознатијих француских поп пројеката и јединствен феномен – њихова стилизација најбољих „новоталасних” песама већ дуго стално пуни клупске просторе широм света. Као знак времена, ова група нам указује да је могуће заволети добру музику и посредством „Јутјуба”, без икаквог претходног знања. Недавно смо имали прилику да разговарамо са Марком Колином, њиховим оснивачем, уочи гостовања у Дому омладине Београда 14. маја 2025, до којег долази двоструким поводом: две деценије од изласка њиховог првог албума и недавног објављивања новог издања, после паузе од пар година.

Назив вашег најновијег албума је „Should I Stay Or Should I Go?” (обрада славне нумере групе The Clash – прим. аут.), да ли сте и ви имали исту дилему након што је пре неколико година преминуо Оливије Либо, ваш дугогодишњи сарадник и суоснивач бенда „Nouvelle Vague”? Очигледно сте одлучили да останете и наставите да радите – али какав вам је био осећај да први пут снимите плочу без Оливијеа?

Очигледно је било другачије, али ја сам у прошлости већ урадио много обрада песама без њега, као што су „Dancing with Myself” (Billy Idol) или „Fade to Grey” (Visage), тако да сам знао да је то и те како могуће. Идеја свакако није била да се он замени... У сваком случају, никада више нећемо добити ниједан његов сјајан гитарски аранжман, па је зато овај нови албум више оријентисан на клавијатуре.

Идеју „Nouvelle Vague” осмислили сте ви и Оливије – то је постмодерни концепт заснован на стилизацији „новог таласа”. Како сте дошли до оригиналне инспирације да урадите боса нова обраду тако фаталистичке љубавне песме као што је „Joy Divison” – „Love Will Tear Us Apart”?

На почетку сам имао визију једне младе девојке како пева ту песму на плажи у Рио де Жанеиру, само уз пратњу боса нова гитаре. Желео сам да нешто такво чујем и у стварности, јер сам помислио како може бити веома лепо. А онда сам схватио да је у питању добар начин да покажем како су „новоталасни” и пост панк бендови написали прелепе песме, класике моје генерације. Уследиле су друге обраде и наш деби албум је снимљен 2004. године, са пуно боса нова и латино џез верзија важних нумера из доба „новог таласа”.

Да ли сте на почетку каријере састава „Nouvelle Vague” били изненађени што је све тако добро функционисало? Шта је ваш тајни састојак – зашто су људи толико заволели ваш стил?

Као што сам рекао, то је била само једноставна идеја, али у право време и вероватно на правом месту. Немам друго објашњење. Наравно да сам био изненађен, посебно када сам схватио да већина „фанова” заправо не зна оригиналне композиције које су мени биле тако драге, попут „In a Manner of Speaking” или „Dance with Me”. Мислим да је тај микс „панк песама са сјајним текстовима”, које изводе девојке на акустични начин, некако пронашао свој пут до многих људи и њихових срца и тамо одјекнуо. А ако бих био нескроман, рекао бих да смо можда ипак и ми просто добри уметници, са оригиналним приступом бављењу музиком.

У међувремену сте постали својеврстан феномен. Где сте имали највише успеха, у којим градовима широм света, на којим концертним тржиштима и како то објашњавате?

Тешко је рећи и не бих се упуштао у анализу, али ако је веровати подацима, изгледа да смо веома популарни у Француској, Великој Британији, Немачкој и Турској. Међутим, имамо сјајне свирке готово свуда у свету.

Када сте почињали, песме које сте обрађивали су доживљаване као део културне баштине. Могли смо их често чути на радију. Сада имамо потпуно другачије медијско окружење засновано на интернету и откривању музике преко „Јутјуба”. Има ли садашња публика исто схватање аутора „новог таласа” као важних уметника? Да ли уопште препознају ове песме као део свог наслеђа?

То је добро питање. Нисам сигуран, али мислим да је наша публика веома различита. Имамо праве фанове „новог таласа”, али такође и људе који уопште не знају оригинале. Видео сам то још 2005. године, када се „Јутјуб” појавио – људи су нас одједном откривали преко наших видео-записа и концерата што су били окачени тамо, а да нису имали никакво претходно објашњење ко смо ми и шта радимо. Као што сте рекли, раније су штампа и радио сами објашњавали наш концепт публици… Но, од тад је публика почела сама да нас открива и изгледа да то још увек ради.

Ко су ваши омиљени уметници „новог таласа” свих времена и зашто?

Хмм… „The Cure”, због трилогије албума издатих између 1980. и 1982. године („Seventeen Seconds”, „Faith”, „Pornography”), и посебно артистички бриљантног начина на који су себе поново осмислили након тога. „Depeche Mode”, због писања савршених композиција, и посебно Мартин Гор, због еволуције њиховог стила. Али ја сам такође велики обожаватељ састава „Human League”, „New Order”, „Joy Division”, „The Clash”…

Ваш први концерт у Београду био је у Дому омладине 2006. године. По чему се сећате овог догађаја? Након тога сте се више пута враћали у Београд и Србију. Шта је то што наша публика може очекивати од бенда „Nouvelle Vague” овог пута, поново у Дому омладине Београда?

Добро се сећам овог првог концерта у Београду – јер је био потпуно распродат и владала је дивља енергија! Неки људи су улазили у салу кроз прозор нашег тоалета, хаха! Имали смо одличан афтерпарти и у малом клубу касније. Сада славимо 20 година нашег првог албума, а имамо и нову плочу да представимо, тако да се надамо да ћемо сви заједно поново уживати!