Да ли треба вратити клевету у Кривични законик Србије

Част и углед требало би заштитити бар на нивоу прекршајног права, сматрају правници и подсећају да је клевета дуго у Србији била прописана као кривично дело, све до 2012. године, када је избрисана из Кривичног законика. Од тада остаје некажњена иако се свакодневно све више појављује у јавном простору.

О томе ће расправљати Удружење правника Србије на предстојећем саветовању „Будвански правнички дани”. Да ли право у данашњем времену има моћ да уреди свакодневни живот или је немоћно у многим ситуацијама, говориће професор др Миодраг Орлић, почасни члан Удружења правника Србије.

Грађанскоправна заштита части и угледа није дала очекиване резултате, истичу у Удружењу правника Србије. Због изношења и преношења неистина подносе се тужбе за накнаду материјалне и нематеријалне штете због претрпљених душевних болова и других последица, али се у парничним поступцима досуђују невелики износи, које клеветници лако плаћају и настављају да клевећу јер им се то исплати, нарочито када је реч о појединим медијима које на лажним вестима подижу своје тираже и гледаност.

Због тога правници указују на велику друштвену опасност од изношења неистина, која је често несагледива. Већина њих сматра да клевета мора бити враћена у Кривични законик, а има и оних који се залажу да може бити прописана као прекршај. То би можда довело до бржих пресуда, али би се поново сводило на новчане казне.

Кривичари пре свега наглашавају важност заштите истине, не само у кривичном поступку већ и у јавном простору. Сматрају да се истина штити многим законима, али посебно Кривичним закоником, који је, када је реч о клевети, устукнуо пред наметнутим идеалом о слободи говора.

Слобода говора је демократична и пожељна само док се њоме не наноси штета другоме, а та штета може бити и непоправљива. Ако неко због лажних вести изгуби посао и поверење пријатеља и породице, па још и ако дође до озбиљног нарушавања здравља, онда се поставља питање да ли су част и углед само декларативно заштићени Кривичним закоником ако у њему не постоје ни клевета ни кривичне санкције за њу.

Говор мржње у јавном простору, не само у медијима већ и на свим друштвеним мрежама, постао је уобичајени начин комуникације. Када би клевета била поново уведена – вероватно би пљуштало на стотине и хиљаде тужби, а судови би имали много више посла.

Будући да је много нерешених предмета и да парнице трају годинама, увођење двократног радног времена у судове биће још једна од горућих тема на предстојећем саветовању у Будви. Предложено је, наиме, да се велики број младих незапослених правника запосли у поподневној смени са непуним радним временом, уз могућност да се и административни радници, па и судије, који су већ запослени, определе за непуно радно време и рад у другој смени.

– У удружењу правника подржана је сугестија да се у преоптерећеним судовима и другим државним институцијама уведе и друга смена са непуним радним временом од 16 до 20 часова. То би могло да допринесе ефикаснијем раду и бржем остваривању правде и решавању захтева грађана и правних лица – каже Ратомир Слијепчевић, потпредседник Удружења правника Србије.

Овакав предлог званично је упућен Министарству правде, а ових дана је актуелан и штрајк запослених у правосуђу, који раде веома одговорне послове за плату која је близу минималног личног дохотка. О томе ће такође расправљати стручњаци за радно право.

Још један занимљив предлог за све запослене у јавном сектору, али и приватним предузећима, јесте четвородневна радна недеља. То не значи да би се радило дан мање, већ да би запослени током четири радна дана радили по један или два сата више како би надокнадили пети радни дан – који би био слободан и могао бити спојен са данима викенда.

Неке европске земље већ годинама бележе добра искуства са четвородневном радном недељом, јер се показало да радници који се одмарају три дана имају много боље резултате рада, а притом су и здравији, јер проводе више времена са породицом, у природи и у активностима које касније утичу и на ефикасност рада. Осим тога, мање је и повреда на раду и мање радника на боловањима.

Кривичари ће такође говорити о надзору полиције над приватним обезбеђењем, о привредном криминалу и одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Биће одржани и округли столови, а један од њих посвећен је теми која већ деценијама мучи више хиљада власника и законитих закупаца станова. Припремљене су тезе за нацрт закона о правичној заштити права својине власника станова и њихових законитих закупаца.

– То је оригиналан покушај да се посебним законским актом, уз пуно поштовање аутономије воље и власника и легалних закупаца, реши њихов вишедеценијски конфликт, а да се притом заштите право својине и право на дом. Само у Београду решење овог вишедеценијског проблема очекује више од хиљаду власника и законитих закупаца и њихових породица – каже Ратомир Слијепчевић.

Традиционалне „Будванске правничке дане” већ више од три деценије организују заједно Удружење правника Србије и Удружење правника Републике Српске. На овогодишњем скупу, који ће бити одржан од 6. до 10. јуна у Будви, биће представљено око 30 стручних радова који су посвећени спорним питањима права у Србији и целом региону, будући да на конференцији учествују и правници из Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, а очекују се и гости из иностранства.