Ново прикупљање података о најосетљивијим групама становништва

Републички завод за статистику у сарадњи са канцеларијом Уницефа у Србији и уз финансијску помоћ Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) у нашој земљи спроводи седми циклус Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији– MICS (Multiple lndicator Cluster Survey). Подсећања ради, МИЦС представља најсвеобухватнији извор података који се односе на заштиту детета, образовање у раном узрасту, материјални статус деце, вакцинацију, здравље, исхрану, дојење и општу добробит жена и деце, а подаци добијени у овом истраживању биће основ за праћење Стратегије за укључивање Ромкиња и Рома, пратећи Акциони план Стратегије развоја образовања и васпитања до 2030, Акциони план за поглавље 23 у процесу приступања Европској унији, као и других важних политика.

У периоду од 5. до 31. маја сарадници РЗС-а обавиће припремне радње за обављање овог истраживања, односно вршиће мапирање и евидентирање домаћинстава, а у изабраним пописним круговима биће евидентирани сви стамбени објекти и сва домаћинства која живе на тој територији.

Како у разговору за наш лист објашњава Немања Трбојевић из Републичког завода за статистику, смисао ових припремних радњи јесте што боље мапирање домаћинстава, како би се истраживање, које ће трајати од септембра до децембра ове године, спровело на што квалитетнији начин. Сарадници Републичког завода за статистику имаће идентификационе картице са обележјима Уницефа и РЗС-а, на картицама ће се налазити слика сарадника, број личне карте, као и овлашћење за рад, а сарадници ће са собом носити и писмо за свако домаћинство које ће посетити.

„У оквиру МИЦС-а биће спроведена два истраживања – једно ће обухватити 8.000 домаћинстава националне популације, а друго 2.000 домаћинстава у ромским насељима. Истраживање је оријентисано на прикупљање података о најосетљивијим групама становништва, односно женама и деци млађој од пет година, као и деци од пет до 17 година. Подаци ће се односити на развој деце у раном детињству, имунизацију, здравље, дојење и исхрану одојчади, образовање деце, ране бракове, али и на положај и здравље жена и мушкараца. За многе од ових показатеља, МИЦС представља једини извор података у нашој земљи”, истиче Трбојевић.

Циклус ових истраживања започет је 1996. године и понављао се на сваких пет година, а последње истраживање урађено је 2019. у сарадњи Уницефа, РЗС-а, Популационог фонда УН и Делегације ЕУ у Србији. Подаци из последњег истраживања говоре да скоро половина родитеља у Србији и даље верује да је батина из раја изашла и користи методе насилног дисциплиновања деце, док у ромским насељима чак 67 одсто очева и мајки физички кажњава своју децу. Дечји додатак примало је свако треће дете у Србији – најмањи проценат малишана који добијају социјалну помоћ живео је у Београду, док је у ромским насељима чак 77 одсто деце примало финансијску помоћ државе. Подаци из овог истраживања показали су да деца из најсиромашнијих и најискљученијих породица заостају за својим вршњацима у здрављу, учењу и приступу дигиталним садржајима. Само половина најсиромашније деце код куће имала је три или више књига, а само једно од петоро најсиромашнијих малишана имало је рачунар или таблет, у поређењу са 97 одсто деце из најбогатијих породица. Да сиромаштво у великој мери „кроји” и кућни буџет породица, говори и податак да скоро четвртина малишана у нашој земљи није имала добро избалансирану исхрану, која подразумева оптимални унос воћа, поврћа, млека и млечних производа, односно меса и рибе.

Иако је број мајки које у исхрани беба искључиво користе своје млеко дупло повећан, подаци говоре да се само четвртина деце искључиво дојила до шестог месеца живота. Забрињава, међутим, чињеница да је обухват деце свим препорученим вакцинама био већи код деце чије су мајке без образовања или имају само основну школу (86 одсто), него код деце чије су мајке високо образоване (75 процената). Најмањи број деце која су имунизована живео је у Београду, где је свега 66 одсто малишана на време добило све препоручене вакцине, а највећи у Шумадији и западној Србији – 91 проценат.

Последње МИЦС истраживање показало је да је једна од највећих разлика између жена у општој популацији и жена у ромским насељима број деце – док стопа фертилитета у општој популацији износи свега 1,6 процената, просечна Ромкиња рађа 3,5 деце. Највећи број жена у Србији рађа између 30. и 34. године живота, док жене у ромским насељима у породилиште улазе целу деценију раније – између 20. и 24. године.