Проф. др Јагода Јорга: ​Не треба правити труле компромисе јер то има цену

Гошћа наредног „Политикиног“ подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je професор др Јагода Јорга, дијетотерапеут. Она ће говорити о грешкама које најчешће правимо у исхрани, шта је неопходно да променимо у избору хране, колико је опасно када незналице деле савете оболелима од озбиљнох болести…

– Медицина коначно има прави одговор на проблем гојазности. Имамо добре лекове и хируршке процедуре. То је оно што је важно. Ко нема добар одговор? Прехрамбена индустрија. Она нас убија. У Србији то су пекаре. Јер, 24 сата можете да једете, 24 сата је доступна висококалоријска храна, а нико се баш не бави прављењем салата у поноћ. Висококалоријска храна је најчешће и јефтинија од добре хране, да не помињем разне грицкалице. Доступна је око школа, доступна је на сваком месту. А с друге стране, имамо веома лоше услове за свакодневну физичку активност. Човек кад има склоност ка гојазности, нема баш пуно подршке из околине“ – наглашава др Јорга.

Вишак килограма, између осталог, повећава и ризик од појаве карцинома, дијабетеса и кардиоваскуларних болести.

– За то постоји толики низ чврстих доказа. Прекомерна исхрана је, вероватно, убица број један после дувана – додаје др Јорга.

Које су дијете најгоре?

– Најгоре дијете су детокс дијете. Онда имате онај други екстрем где су те палеодијета, које искључује енормно велики број намирница, укључујући и млечне производе. То је дијета која је тестирана међу Ескимима, они су се тако хранили. Оне имају неку кето дијету без млечних производа.

Али, истраживање пре 40 година је утврдило да Ескими на Гренланду умиру 15 година раније у односу на домаће становништво које се храни западним начином исхране. Сада су Ескими променили свој начин исхране. Просто речено, нису то дијете које можете да примењујете цео живот. Медитеранска исхрана се сматра добром, али не могу сви да то прате, па ето Швеђани нису на медитеранском типу исхране, па имају одлично здравље. Они имају своју скандинавску дијету, која се исто тако показала као изузетна. Код њих је главна масноћа такозвано репичино уље, које је добар извор омега 3 биљних алфа-линоленских киселина. Маслиново уље у сваком случају би ваљало кад год је могуће укључити у своју исхрану, али то није једини разлог добре исхране. У Србији се мало једе поврће, много људи, на пример, није чуло за келарабу. Лично мислим да је српска исхрана може да буде веома побољшана у смислу промене формулације или рецептуре. Недавно је изашла велика студија у којој је коначно утврђено како је кисели купус фантастична намирница, али наравно, мора се пре конзумирања испрати. Ми када хоћемо да тестирамо да ли нечија исхрана не ваља, онда извршимо такозвани инвентар. Уђете у кућу, наравно, са пристанком и тако, и направи се инвентар од намирница која постоји у кући. Ја инвентар са пацијентима урадим за пет минута – каже др Јорга.

Гошћа нашег подкаста каже да је тешко дати рецепт за срећан живот, али да се она увек трудила да будем у сагласју са оним што је њена природа, што је њено васпитање, знање, етика...

– Живот није нека идеална теорија па се све уклапа. Било ми је увек важно да не правим ону врсту компромиса која би заиста била у директној колизији са мојим жељама, маштањима, знањем… Не треба правити оно што се зове трули компромис. То има цену – наводи др Јорга.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ