Среда, 18.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Познати регрути на снимању „Ужичке републике”

Филм „Ужичка република” у режији Жике Митровића сниман је у ужичком крају од јесени 1973. до касног лета 1974, а премијерно приказан 1975. године. Представљао је један од најамбициознијих филмских подухвата посвећених НОБ-у
Милан Симић (Фото С. Јовичић)

Ужице – Први пут пред јавношћу, пола века након снимања чувеног филма, сада је изложба „Како се снимао филм ’Ужичка република’” отворена у Народном музеју у Ужицу, са аутентичним црнобелим фотографијама сцена, филмским плакатима у колору, илустрацијама, записима... Посвећена је сећању на у рату слободну Ужичку републику, којом се филм бави, као и актуелном обележавању осам деценија од победе над фашизмом.

Та поставка о једном од најзначајнијих остварења југословенске ратне кинематографије настала је захваљујући њеном аутору Милану Симићу, београдском новинару и фотографу. Пре пола века он је као војник био ангажован у прес-центру филма и фотографисао многе тренутке са снимања, начинивши тако драгоцену визуелну хронику настанка „Ужичке републике”. Симићев објектив уједно је забележио и дух колективног ангажовања из тог времена где су се преплитали филм и војска, уметност и друштвена мисија.

У садашње доба, након 50 година, Милан Симић је сачувао ове фотосе и плакате, те од њих у сарадњи са стручњацима ужичког музеја приредио занимљиву изложбу. Тако су емоције о војничким данима омогућиле да оживе сећања на снимање „Ужичке републике”.

Изложба подсећа да је филм „Ужичка република” у режији Жике Митровића (преминулог пре две деценије) сниман у ужичком крају од јесени 1973. до касног лета 1974. у продукцији куће „Инекс филм”, а премијерно приказан 1975. године. Представљао је један од најамбициознијих филмских подухвата посвећених народноослободилачкој борби. Кључну подршку добио је од државе и ЈНА, у складу са културном и идеолошком климом СФРЈ.

По одлуци тадашњег савезног секретара за народну одбрану генерала Николе Љубичића, млади регрути са искуством и интересовањем за филмску уметност били су, као део продукцијске екипе филма, прекомандовани из других гарнизона да војни рок служе у Ужицу. Међу њима су се нашли и касније познати редитељи Горан Марковић, Дејан Караклајић, Драгомир Зупанц и Андрија Ђукић, глумци Аљоша Вучковић, Марко Николић и Миле Рупчић, а у прес-центру филма илустратор Душан Петричић, новинар Сергеј Милетић, те фотограф и новинар Милан Симић, који је из гарнизона у Петровцу на Млави распоређен у Ужице. Они су годину свог војног рока провели у граду на Ђетињи (од годину и по колико се служило).

Милан Симић и данас памти појединости тог снимања.

– Било је аналогно време, па су се дешавале технолошке тешкоће. Кад се нешто сними чекали бисмо да лабораторија развије па да видимо како изгледа. Сад у новој технологији одмах видимо шта је снимљено, и тонски и сликовно. Мој посао био је да пратим снимање филма и што је могуће више то публикујем у новинама. Били смо толико агилни да смо друге филмове „угушили” – сећа се аутор изложбе за „Политику” (у којој је некад радио), додајући:

– Цела филмска екипа имала је 140 људи, од чега око 40 глумаца, а учествовало је око 3.500 војника. Кључни човек за финансирање филма (за који се знало да ће бити веома скуп) био је директор „Интерекспорта” Александар Чизмић, иначе Ужичанин, а за ангажовање војске генерал Никола Љубичић, такође Ужичанин. На овој поставци изложени су оригинални плакати филма (12 их је), оригиналне фотографије које су ишле у сет за биоскопе, позадинске сцене са сета (у црнобелој техници), Петричићеве карикатуре и друго.

Остаће упамћено да је филм „Ужичка република” настајао у реалним условима, на аутентичним локацијама у западној Србији, уз снажну логистичку подршку ЈНА. Масовне сцене снимане су са хиљадама учесника. А млади војници, поред задужења у филму, изводили су пиротехничке ефекте, каскадерске задатке, али и радили на уређењу околних села: посадили пола милиона садница дрвећа, копали канале, обнављали школе, путеве, домове културе... Тако је продукција филма оставила видљив траг и ван филмске траке, наводи се на изложби коју је у ужичком музеју могуће погледати до 5. јуна.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.