Вашингтон и Пекинг прогласили царинско примирје

Раскошна вила у елитном предграђу Колони на женевском језеру оставила је протеклог викенда снажан утисак на високе госте са два супротна краја света, потврдио је у недељу Скот Бесент, амерички министар финансија, након окончања првих, дводневних преговора САД и Кине, о превазилажењу текућег међусобног „царинског рата”, иницираног почетком априла. Колико до недеље, САД је иначе, робама из Кине збирно наметнула царине од „плус 145 одсто”, док је Кина Американцима узвратила са тарифама од „плус 125 одсто”.

Овог пута у Женеви, Вашингтон и Пекинг одлучили су у резиденцији амбасадора Швајцарске при УН да прогласе тромесечно „царинско примирје” почев од сутра (14. маја), и драстично снизе текући међусобни тарифни режим, свака за по 115 одсто. Договором у Женеви, Америка и Кина спремне су такође, да након истека предстојећих 90 дана, успоставе нови „механизам за наставак комуникације о трговинским односима”.

Амерички и кинески званичници потврдили су овог викенда, на велико олакшање берзи, да немају намеру да расточе међусобне трговинске односе (тешке око 700 милијарди долара годишње), који су иначе дојучерашњим, међусобним наваљивањем царина, ових дана готово замрли.

„Швајцарска влада била је веома љубазна да нам обезбеди ову предивну локацију, мислим да је то довело до високог нивоа продуктивности на делу”, казао је Бесент. Амерички министар финансија истовремено је оценио да је „постигнут значајан напредак у веома важним трговинским разговорима САД и Кине”.

Хе Лифенг, заменик премијера Кине, предводећи делегацију званичног Пекинга, описао је сусрет високих представника две земље о економским и трговинским питањима као „искрен и конструктиван”. Две стране постигле су „низ важних консензуса” оценио је Хе, навела је јуче амбасада Кине у САД на „Иксу”.

Уз Бесента у дијалогу на женевском језеру са америчке стране учествовао је и Џејмисон Грир, трговински представник САД. Према његовим речима: „Две стране веома брзо су постигле сагласје, што указује да разлике (у становиштима) можда и нису толике колико се мислило.” Грир је подсетио како се уопште дошло до „царинског окршаја”.

„САД имају огроман трговински дефицит од 1,2 билиона долара, па је председник прогласио националну ванредну ситуацију и увео царине, и уверени смо да ће нам споразум који смо постигли са нашим кинеским партнерима помоћи да радимо на решавању те националне ванредне ситуације”, описао је Грир.

Овде би се могло поставити низ питања. На пример: Да ли је Америци око дефицита у ствари потребна „помоћ” Кине? Са друге стране, да ли су у Женеви овог пута, Америка и Кина постигле „значајан напредак”, „договор” или тек „консензус”?

Та „нијанса” један је од разлога јучерашње оптимистичне уздржаности берзи, упркос видљивом паду цене унце злата и вредности евра, уз истовременог јачања америчког долара, кинеских и других акција повезаних са трговином између две економске суперсиле. Са оне стране Атлантика, амерички председник Доналд Трамп је већ током викенда проценио да је у Женеви у току „велико ресетовање”. Пекинг је овог пута нешто конкретнији.

„Две стране треба да следе практичан став у решавању проблема, воде отворене дијалоге и равноправне консултације, решавају разлике, истражују потенцијал за сарадњу, проширују листу сарадње како би нарасла „пита” сарадње, како би подстакле нови развој економских и трговинских односа између Кине и САД, и унеле више сигурности и стабилности у светску економију” порука је Лифенга.

Да ли би Америка и Кина након Женеве могле удруженим снагама да унесу више стабилности у светску економију, остаје да се види.

Наиме, кинески председник Си Ђинпинг и амерички лидер Доналд Трамп, настављају са учвршћивањем односа са својим бројним стратешким партнерима. Колико данас, Си Ђинпинг се у Пекингу, први пут после десет година обраћа учесницима кинеско-латиноамеричког форума на коме ће учествовати и лидери Бразила, Колумбије, Чилеа... А колико пре неки дан амерички шеф дипломатије Марк Рубио упозорио је латиноамеричке државе да се чувају „малигног утицаја Кине”.

Шеф Беле куће Доналд Трамп први пут од јануарске инаугурације креће на пут у иностранство, и то у Саудијску Арабију, и даље у Катар и Уједињене Арапске Емирате. Шта ће све САД и Кина током „царинског примирја” предлагати својим партнерима на различитим крајевима света, још је неизвесно.