Оптужнице из ЕП против српске суверене политике

Суверенистичка позиција Србије која је уједно на европском путу – трн је у оку оних структура у Европском парламенту који не могу да прихвате да земља кандидат може да води мултивекторску спољну политику. Сама чињеница да се председник Србије Александар Вучић у Москви крајем прошле седмице састао с двојицом лидера две глобалне силе које су сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација јесте нешто што је превише за евролиберале и социјалдемократе из разних држава, који желе да виде Србију у вазалном положају.

Покушавали су притисцима, претњама и уценама да промене спољнополитички курс Србије и после више од деценију резултати су им – никакви. У недостатку озбиљних аргумената, кад више и не знају шта конкретно да раде, онда измисле разне агенде против наше земље и то ставе у извештаје који су махом врло пристрасни према Београду. Зато и не чуди да су непристрасни европски посланици констатовали да је извештај – права оптужница. Београд једноставно није починио никакав злочин, осим што не размишља на исти начин као појединци у Бриселу и сматра да је мир до којег се долази преко дијалога најбоље решење за сваку кризу, па и ону у Украјини. То што Србија не жели да уведе санкције Русији, нити да прихвати све што од ње тражи Приштина, представља потез државе која води рачуна о својим националним интересима.

Известилац за Србију Тонино Пицула успео је да издејствује да Европски парламент са 419 гласова за и 113 против усвоји његов документ, који, додуше, није обавезујући, али је зато врло једностран приказ оно што се догађа у нашој земљи. Да се случајно Пицула на исти начин односио према матичној држави Хрватској, где је усвојен закон којим се легализује уништавање српских надгробних споменика, док се озбиљно смањује издвајање за српски медиј „Новости” и где неоусташка агенда добија све више обрисе званичне политике Загреба – тешко да би Хрватска могла не само да постане чланица ЕУ, већ и да буде озбиљан кандидат за улазак.

На истој седници ЕП где је усвојен документ, за реч се јавио његов сународник Стивен Никола Бартулица, посланик хрватског Домовинског покрета који баштини усташку традицију. Затражио је да Србија „призна кривицу” за све што се догађало деведесетих година прошлог века. Говор је започео лепезом увреда на рачун наше земље и захтева да Србија исплати ратну одштету, вероватно за готово пола милиона протераних Срба, прво из градова, а онда у акцијама које су довеле до етничког чишћења као што су „Бљесак” и „Олуја”.

Осим из суседне Хрватске, претње стижу од тврде линије у ЕУ, у којој су представници балтичких земаља и уопште чланица са севера, пре свега с левице – социјалдемократа и зелених, и то због наших веза с Русијом. Тамо где нема примедби, рецимо из Вашингтона или из Француске, има их од оних који под плаштом борбе за европске вредности константно нападају Србију. Реч је махом о истим људима који већ годинама нападају нашу земљу, кривећи је за сваку кризу, иако је голим оком видљиво да су годинама главни камен спотицања на путу ка компромису Приштина или Сарајево.

Уз то, реч је о онима који се, када се говори о Украјини, позивају на поштовање повеље УН и заклињу у територијални суверенитет и целовитост, али зато отворено подржавају независност тзв. Косова. То им не смета и своју политику темеље на томе да Србија призна реалност. А кад им стање на терену не иде у прилог, као што је то случај у Босни и Херцеговини, онда се позивају на „спиритуалистичке сеансе” призивајући дух Дејтона који сугерише унитарну БиХ. Узимајући у обзир оштрину њихове реторике, остаје да се види да ли ће Александар Вучић и Србија од те исте групе посланика некако већ сутра бити оптужени за топљење леда на Гренланду или загађење океана и мора.

Да та политика нема успеха и да је реч махом о претњама празном пушком европских неолиберала, социјалдемократа и зелених сведочи и то што ће данас у Београду с председником републике Александром Вучићем и премијером Ђуром Мацутом разговарати председник Европског савета Антонио Коста. То ће бити његова прва посета у оквиру балканске турнеје откако је ступио на дужност. Притом је стални известилац Европског парламента за Косово Рихо Терас из Естоније позвао Косту да откаже посету Србији 13. маја због посете Вучића Москви. Тим поводом је прикупљао потписе европских посланика.

„Преузео сам иницијативу и с колегама европским посланицима прикупљамо потписе позивајући председника Европског савета да откаже планирану посету Србији 13. маја. Присуство председника Вучића Путиновој војној паради у супротности је с вредностима ЕУ и показује подршку геноциду против Украјине”, написао је Терас и у објави означио Европску народну странку (ЕПП) и Европски парламент. Иначе, реч је о истом посланику који је похвалио положај Срба на Космету и за то што се живе у гету оптужио Србију, Русију и Кину!

Залагање да се Србија одстрани из преговарачког процеса нема сагласност у ЕУ. Око тога не постоји консензус међу државама чланицама, за то, поред Мађарске и Словачке, не би биле ни Француска, ни Италија. Не треба очекивати било какве последице ни по председника Вучића лично и да, рецимо, неће бити позиван на међународне скупове, као што је следећи у Тирани. „Видећете врло брзо да неће бити никаквог прекида европских интеграција, нити санкција и било чега чему се поједини злуради надају. Србија води озбиљну и одговорну спољну политику, у том смислу можемо да очекујемо само наставак развоја наших односа, а ми се у том нашем деловању руководимо нашим интересима”, рекао је шеф српске дипломатије Марко Ђурић за РТС.

Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић каже да је очигледно да постоји лобистичка мрежа која је раширена у Европском парламенту током деценија антисрпске политике. За „Политику” каже да се сваки проблем на Балкану приписивао Србима, без обзира на то ко је у праву и шта се конкретно догађало, или су у најбољем случају позивали обе стране да се уздрже.

„Само је требало контролисати српски народ и онемогућити му раст, напредовање и јачање, јер је очигледно да поред Хрвата постоје многе структуре у ЕУ, од албанских до нацистичких, које за многе проблеме етикетирају српски народ. У ЕП, чак и кад имају различита мишљења о разним стварима, око једне ствари су јединствени – да се увек и на сваки начин мора напасти Србија и ударити по њој. Они су годинама постали мајстори у спиновању и извртању чињеница уз помоћ њима подобних медија који праве прилоге какви њима одговарају да би се спровели неки интереси. Европски парламент не само да је доказано корумпиран, него се показује да је реч о декадентној институцији која као да је фрустрирана немогућношћу да има неку важнију улогу на Старом континенту, па представља машинерију која креира притисак на мање државе”, каже Милетић.

Додаје да мисли да је то добар бизнис, јер иза таквих идеја стоји новац и зато им је Србија по потреби, када то затреба неким интересним круговима – на тапету. „Сви ти лобисти се некако уједињују кроз Европски парламент. Са жаљењем констатујем да нико није штетније деловао против европских интереса у Србији него што је то ЕП. И сама чињеница да је Тонино Пицула известилац за Србију довољно говори о тој мафијашкој хидри која је узела дубоке корене у Европском парламенту”, нагласио је Милетић.

На питање зашто је управо Србија на њиховом тапету, Милетић наводи да је поента у прикривеном антируском деловању и да се под плаштом активности против Москве лобисти уједињују у деловању против Београда. Каже да њих објективно не интересује колико је Русија заиста присутна на западном Балкану, већ да је циљ да се нападне Србија, што, како истиче, раде с великим задовољством и покушавају да антиевропске наративе припишу нама. „С једне стране делује америчка дубока држава која је деценијама радила да би контролисала Европу и која има своје пипке и на Балкану, а с друге стране у региону постоје политичке структуре које су антисрпски наступале због својих интереса, било је реч о личним или државним интересима. Та дружина је врло занимљива и усмерена је антируски, али и једним краком и антисрпски. Уједињени су само када треба оптужити наш народ и ту није ништа ново”, закључује Дејан Милетић.