Зашто четници нису ослободили Јасеновац

„Политика” је 28. априла 2025. године објавила да је „централни скуп поводом Дана сећања на жртве злочина геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац, који заједнички обележавају владе Републике Српске и Србије, одржан јуче у спомен-подручју Доња Градина, на највећем стратишту јасеновачког логора смрти. Обраћајући се окупљенима, председник Србије Александар Вучић је истакао да је поносан што се још једну годину заредом мења судбина Срба коју су им други наменили”. Подсетио је да су партизани и Црвена армија више од седам месеци били у Београду, а да је „србосек” у Јасеновцу и даље неуморно радио.

Да ли је баш тако било?

После заједничког ослобођења Београда, октобра 1944. године, од стране партизана и Црвене армије, ове две армије наставиле су да воде тешке борбе код Краљева и Чачка, итд. против немачких трупа које су се повлачиле из Грчке спречавајући их да преко Шумадије дођу до Београда и поново га заузму.

А шта су за ово време радили четници Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у отаџбини Краљевине Југославије?

Када је 1918. године Краљевина Србија ушла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевину Југославију, Србија је изгубила државност и више није постојала па су се четници звали Југословенска војска у отаџбини, а краљ Петар Други био им је врховни командант.

Због четничке сарадње с Немцима, од јуна 1944. Дража Михаиловић није био више војни министар у Југословенској краљевској влади у избеглиштву у Лондону. Крајем августа 1944. краљ је указима укинуо Врховну команду ЈВуО, а Дража Михаиловић, који је био начелник Штаба Врховне команде, стављен је на расположење новом војном министру. Краљ Петар је 12. септембра 1944. преко Радио Лондона позвао Србе, Хрвате и Словенце да ступе у ослободилачку војску маршала Тита.

Дража Михаиловић, многи команданти и велики број четника погазили су заклетву коју су дали краљу и тако су постали одметничка војска. Краљ, као ни влада, више се није обраћао њима, већ само ослободилачкој војсци Југославије.

И поред тога четници су наставили сарадњу с Немцима. Тако је четврта група јуришних корпуса четника одметника водила борбу против партизана заједно с немачким полицијским пуком, чији је командант био пуковник Јунгелфелд. Одступајући пред партизанима, одметничка четврта група јуришних корпуса повукла се у Београд, где је добила возове од Немаца и пребацила се до Краљева, а одатле пешке преко Чачка, Пожеге и Ивањице стигла у Сјеницу и састала се с немачким трупама које су се повлачиле из Грчке. Тако су се с осталим четничким одметничким групама и с Немцима, трпећи бомбардовање савезничке авијације, повукли у источну Босну, где су се укључили у немачко-усташки фронт и борили се против партизана.

Црвена армија је 13. априла 1945. године ослободила Беч. Партизани су 6. априла ослободили Сарајево, а 12. априла пробили Сремски фронт. Четници одметници остали су без немачке помоћи.

Уместо да ослободи Јасеновац, Дража Михаиловић је поглавнику Павелићу у Загреб послао генерала Светомира Ђукића да га моли да четницима одметницима пошаље оружје, лекове, храну и дозволи им да се, преко Загреба, повуку на запад. Нешто су добили, али због напредовања партизана, генерал Ђукић се повукао на запад, а Дража покушао да се врати у Србију, али је његова формација разбијена на Зеленгори. С мањом групом, он се није предао, већ је наставио борбу против комуниста, нарочито у Србији.

Према наведеном, види се да партизани и Црвена армија нису били у Београду седам месеци већ су се борили против немачких трупа до коначног ослобођења, а сада градоначелник Београда хоће да подигне споменик Дражи Михаиловићу у нашем главном граду.

Драгослав Димитријевић,

Београд