Ђедовић: Србија спремна за спајање са енергетским тржиштем ЕУ

Трећи Београдски енергетски форум окупио је данас лидере енергетске транзиције како би поделили своја знања и искуства и заједнички усмерили развој сектора енергетике, а министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић истакла је да је Србија испунила све циљеве из реформске агенде када је у питању сектор енергетике чиме су створени предуслови за спајање са енергетским тржиштем Европске уније.

„Остаје да европски партнери ураде свој део посла, након чега почиње технички процес спајања наших тржишта који ће се завршити у наредних 18 месеци и то ће за нас бити историјски догађај, који ће донети користи и грађанима и привреди”, рекла је Ђедовић Хандановић у Краун Плази. Циљ свих реформи, како каже, јесте сигурније снабдевање, односно већа енергетска сигурност. „Институције ЕУ прогласиле су нашу земљу лидером у реформама у енергетском сектору. То ће нас учинити равноправним чланом у региону, али и у оквиру земаља ЕУ у области енергетике”, навела је Ђедовић Хандановић, преноси Танјуг.

Министарка истиче да ће Електропривреда Србије ове године имати нових 76 мегавата на мрежи из обновљивих извора енергије. „Они ће се произвести из енергије ветра и сунца у Костолцу и то је прави знак наше енергетске транзиције, али и процеса декарбонизације”, истакла је и додала да радови на Трансбалканском коридору почињу убрзо. Према њеним речима, нови далеководи између Обреновца и Бајине Баште повећаће преносне капацитете који ће обезбедити бољу повезаност са Црном Гором и Босном и Херцеговином, а ултимативно и са Италијом.

 „Све у циљу бољег преноса електричне енергије и веће сигурност”, нагласила је Ђедовић Хандановић.

 Министарка наводи да се ради на ажурирању полазних основа развоја енергетске инфраструктуре. „То је документ који ће влада ускоро усвојити, циљ је пре краја маја, који ће излистати пре свега приоритете у енергетском сектору. Улагања у наш енергетски сектор у наредних 10 година вредеће између 14 и 15 милијарди евра, од чега ће седам милијарди евра бити намењено обновљивим изворима енергије и новим хидропотенцијалима, док ће у преносну и дистрибутивну мрежу уложити више од две милијарде евра”, рекла је.

Ђедовић Хандановић истиче да ће држава наставити гасно повезивање са регионом. „Битне су нам нове гасне интерконкеције са Румунијом и Северном Македонијом. У преносном систему, дуплираћемо наше капацитете преноса електричне енергије са Мађарском, док ћемо их са Бугарском повећати у будућности”, рекла је Ђедовић Хандановић. Србија ће, како каже, наставити одговорно да води енергетску политику.

„Кроз овакве форуме морамо да разговарамо и размењујемо мишљења како бисмо дошли до дугорочно одрживих решења”, навела је она. Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски истакао је да је данашњи форум један од важнијих догађаја када је у питању развој енергетике у Југоисточној Европи.

Западни Балкан се, према његовим речима, налази пред изазовима процеса декарбонизације, а убрзана интеграција у ЕУ никад није била битнија. „Веома је битно постепно приближавање стандардима ЕУ које је у току, али је за убразну интеграцију потребна већа координација између земаља чланица. Србија је водећа када је реч о транспозицији законске регулативе”, рекао је Лорковски.

Додао је да је европски комитет обезбедио оквир за земље Западног Балкана када је у питању интеграција у енергестко тржиште ЕУ. Београдски енергетски форум представља прилику за повезивање учесника са индустријским асоцијацијама, електропривредама, берзама, преносним и дистрибутивним системима, инвеститорима, софтверским компанијама, трговцима електричне енергије, банкарима, али и осигуравајућим кућама.

Институционални партнери форума су Министарство рударства и енергетике Србије, Министарство енергетике и рударства Републике Српске, Цонфиндустрија Сербиа и ПКС.

 Трећи Београдски енергетски форум трајаће и сутра, а организује га енергетски портал Балкан Грин Енерџи Њуз. Конференција ће имати осам панела са више од 50 говорника о најважнијим темама и изазовима у сектору енергетике. Београдски енергетски форум је на претходним конференцијама 2023. и 2024. учествовало скоро 1.000 учесника из више од 30 земаља, укључујући пет министара енергетике из региона Југоисточне Европе и више од 120 говорника и енергетских експерата из региона, Европе и света.