Петак, 20.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђедовић са Конрад и Милером о развојној помоћи Владе Немачке енергетском сектору Србији

(Фото Танјуг/МРЕ/Н. Костић)

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је у Влади Србије са амбасадорком СР Немачке у Србији Анке Конрад и директором Немачке развојне банке (КфW) за југозападну Европу и Турску Клаусом Милером о сарадњи на текућим пројектима у области енергетике и плановима за даља улагања у обновљиве изворе енергије и унапређење енергетске ефикасности.

Ђедовић Хандановић је истакла значај климатског партнерства са Немачком и захвалила на доследној подршци коју та земља пружа Србији у модернизацији енергетског сектора, саопштило је министарство.

„Захвални смо немачкој влади и развојној банци КфW на континуираној подршци у различитим подсекторима енергетике, од даљинског грејања и енергетске ефикасности, до развоја нових капацитета из обновљивих извора енергије. Србија и Немачка имају конструктиван и интензиван дијалог који даје конкретне резултате, у складу са нашим амбицијама и реформским циљевима у енергетици и у наредном периоду планирамо продубљивање сарадње кроз нове пројекте”, рекла је министарка.

Она је истакла успешну сарадњу са КфW-ом у изградњи нових топлана на биомасу и увођењу обновљивих извора енергије у системе даљинског грејања.

„Изградили смо четири потпуно нове топлане на биомасу и настављамо другу фазу у којој ће се у наредним годинама у Пријепољу, Новом Пазару, Нишу, Рачи, Врању и Мајданпеку уградити нови котлови у топлане. Такође, до краја године планирамо да закључимо споразум о увођењу ОИЕ у топланама широм земље, коришћењем соларне технологије и топлотних пумпи, укупне вредности 60 милиона евра, од чега би 20 милиона била донација захваљујући подршци КфW-а”, рекла је она.

 Указала да се приводе крају радови на изградњи ветропарка на старим рударским одлагалиштима у Костолцу, капацитета 66 МW.

 „Свих 20 стубова првог ЕПС-овог ветропарка већ је монтирано, као и 95 одсто кабловске мреже. У овој години добићемо прве зелене мегавате из овог ветропарка који показује опредељење Србије да развија нове капацитете из ОИЕ. Ово је један од најважнијих пројеката који се реализује са КфW -ом због доприноса декарбонизацији и смањивању зависности од фосилних горива”, рекла је Ђедовић Хандановић, преноси Танјуг.

Подсетила је да је енергетска санација зграде Војномедицинске академије један од важнијих пројеката који се реализује са КфW-ом.

„Енергетска санација Војномедицинске академије допринеће смањењу енергетских и финансијских трошкова као и повећању комфора рада и боравка за лекаре и пацијенте. Прва фаза пројекта је у току у којој се усаглашавају мере енергетске санације попут унапређења система за грејање и хлађење, санације конструкције објекта, крова на нижим деловима објекта и коришћења соларне енергије. Завршетак тендерске процедуре очекујемо до краја године, а почетак радова следеће године који ће допринети смањењу емисије штетних гасова за 35 одсто у овој болници”, рекла је министарка. Амбасадорка СР Немачке Анке Конрад истакла је дуготрајну подршку те земље Србији у процесу енергетске транзиције.

„Током протеклих 25 година, Немачка је кроз развојну сарадњу определила око 2,5 милијарди евра подршке сектору енергетике у Србији. Радује нас што је Србија посвећена циљу постизања климатске неутралности до 2050. године. Спремни смо да подржимо ваше планове у процесу декарбонизације и желимо да додатно унапредимо сарадњу, као и да заједнички идентификујемо нове пројекте”, рекла је Конрад.

Директор Немачке развојне банке (КфW) за југозападну Европу и Турску Клаус Милер истакао је интересовање те банке за укључивање у програм подршке унапређења енергетске ефикасности у стамбеним зградама у Србији. Указао је да постоји опредељење банке за подршку Србији у развоју и интеграцији водоничних технологија које у Европској унији добијају све више на значају.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.