Возачи у Србији плаћају скупље за аутомобиле са враћеном километражом

Мада је фалсификовање километраже често усмерено на просечне возаче у потрази за добром куповином, последице су много шире и утичу на целокупну привреду. Ово је озбиљан проблем за све земље, као и за целу Европу. Због непоштених продаваца, возачи плаћају половне аутомобиле много више него што вреде, док државе широм континента сваке године губе на милијарде прихода.

У извештају Европског парламента из 2018. године наводи се да штета настала услед манипулације километар-сатом унутар Европске уније годишње износи од 153,5 милијарди до 1,02 билиона динара. Чак и према најопрезнијим проценама, резултати показују да европске земље годишње губе око 621 милијарду динара због преваре са километражом. Пошто многи случајеви прођу неоткривено, стварна штета би могла бити знатно већа.

„Готово је немогуће доказати да је пређена километража аутомобила намештена. Размена података о возилима између држава није увек успостављена, а доста података о километражи никад се не унесе у дигитални облик, па је лакше сакрити овакве преваре. Историјски подаци о пређеној километражи су једини начин да се потврди превара са километражом”, објашњава Матас Бузелис, стручњак за тржиште аутомобила у компанији карВертикал.

Превара са враћањем километраже кошта Србију преко 421,8 милиона динара годишње. Приликом куповине аутомобила са враћеном километражом, купци у Србији у просеку плате 6,6% више него што би требало.

На пример, аутомобил који се продаје за 1,2 милиона динара са фалсификованом километражом можда вреди тек око 1,1 милион дианра. То значи да купац плаћа око 80.000 динара више него што би требало. Што је аутомобил скупљи, то је потенцијални губитак већи. Купци луксузних аутомобила би могли несвесно да плате много више него што је реално.

„Опште је познато да купци више воле аутомобиле са мањом километражом. Нажалост, то их чини идеалном метом за преваре. Манипулацијом километраже стиче се утисак да је возило у бољем стању него што заиста јесте, а на мети превараната су и економична и премијум возила”, наводи Бузелис.

Студија показује да српска привреда годишње губи око 421,8 милиона динара због преваре са враћањем километраже.Западноевропске земље се суочавају са већим губицима

Студија је такође показала да, иако је манипулација километар-сата распрострањен проблем, њен финансијски утицај је израженији у западноевропским земљама него у источноевропским.Возачи у Уједињеном Краљевству, Француској, Немачкој и Италији трпе највеће финансијске губитке због преваре са километражом. Истовремено, утицај је мањи за купце у Украјини, Србији и Румунији.

Анализом броја аутомобила проверених на платформи карВертикал, њихове просечне тржишне вредности и стопе превара у свакој земљи, студија процењује да Уједињено Краљевство годишње губи око 164 милијарде дианра због манипулације километражом, Француска губи 134,7 милијарди, а Немачка 128,9 милијарди.

Како наводи Бузелис, манипулација километражом је озбиљан проблем који привреду европских земаља кошта на милијарде евра сваке године. Иако државе схватају озбиљност проблема, посебни програми за његово решавање и даље су малобројни, што значи да купци морају лично да предузму мере којима ће проверити да ли је пређена километража возила која набављају тачна.