Нова „златна грозница”: литијум у центру минералне стратегије САД

У ери глобалне трке за енергетску независност и технолошки развој, Сједињене Америчке Државе (САД) одлучиле су да крену у озбиљну потрагу за сировинама које покрећу савремени свет. Откако је започео други мандат, Доналд Трамп је ставио посебан акценат на литијум, бакар, никл, кобалт и остале сировине кључне за данашњу економију.

Бела кућа је прошлог петка додала још десет рударских пројеката у САД на листу за убрзано издавање дозвола како би повећала производњу критичних минерала на сопственом тлу. Рудници литијума, бакра, никла, уранијума, паладијума, сребра и других минерала, иза којих стоје велике мултинационалне компаније као што су „Гленкор” и „Рио Тинто”, добили су тзв. ФАСТ-41 статус. У питању је савезна иницијатива покренута 2015. године која омогућава брже одобравање инфраструктурних пројеката од стратешког значаја и тренутно тај статус има 20 рудника. Литијум ће се копати у Невади и Арканзасу, бакар у Аризони, антимон и злато у Ајдаху, а сребро у Монтани.

Убрзавање процедура не значи заобилажење закона. Напротив, циљ је, како наводи Бела кућа, ефикаснија администрација уз очување еколошких и друштвених стандарда. Покренута је и дигитална платформа путем које грађани могу у реалном времену пратити напредак пројеката.

За разлику од фосилних горива која су обележила индустријско доба, стратешки минерали су од суштинске важности за зелену транзицију. Литијум је кључни елемент у производњи батерија за електрична возила, складиштење енергије из обновљивих извора, паметне телефоне, рачунаре, али и у војној индустрији. Његова вредност лежи у примени коју има у најважнијим технолошким и енергетским процесима данашњице.

Амерички стратези добро разумеју ову динамику. Осим што САД желе да осигурају домаћу производњу литијума, улажу и у технолошке ланце вредности – од прераде и рециклаже, до развоја батеријских технологија и подршке домаћим произвођачима електричних аутомобила. Очекују се бројни позитивни ефекти: нова радна места, развој инфраструктуре, инвестиције у пратеће услуге и опоравак локалних заједница.

И Си-Ен-Ен извештава о Трамповој „опсесији критичним минералима”, која иде дотле да је поставио океан као следећу границу рударске експанзије. У априлу је потписао извршну наредбу којом даје зелено светло комерцијалној експлоатацији сировина из океанских дубина у америчким, али и интернационалним водама. На хиљаде метара испод површине мора леже огромне количине бакра, кобалта, никла, мангана и других минерала.

Ова одлука изазвала је бурне реакције еколога, али и геополитичка питања – ко полаже право на ресурсе са дна океана? Многе земље траже јачу међународну регулативу и мораторијум на рударство у дубоким водама, док САД желе да заузму лидерску позицију у овом сектору.

Још један показатељ америчке одлучности у глобалној борби за сировине је недавно потписани споразум са Украјином. Након вишемесечних преговора, Вашингтон и Кијев договорили су заједнички инвестициони фонд (50:50) за експлоатацију украјинских резерви литијума, графита, титанијума и ретких земљаних елемената.

Украјина види овај споразум као сигнал трајне америчке подршке и могућност за обнову привреде. С друге стране, руски председник Владимир Путин најавио је да би Русија могла понудити сопствене ресурсе за заједничке пројекте, укључујући оне на „новим територијама” – алудирајући на окупиране делове Украјине.

Бржи процеси, веће инвестиције и ширење на глобалне партнере – све то указује да је започела нова „златна грозница”, али овај пут у потрази за минералима који граде зелену будућност.