Животна средина и добробит људи су кључ успешног пословања
Ако водите рачуна о животној средини и људима, профит ће природно доћи. Али ако немате пословни модел који покрива све три димензије, онда немате будућност – већ само прошлост. Управо због таквих застарелих пословних пракси свет се данас суочава с проблемима климе и животне средине, каже за „Политику“ канадски предузетник Alexander Palkovsky. Он је раније радио на развоју соларних и ветроенергетских пројеката у Канади и Сједињеним Државама и био део компаније Brookfield Asset Management, чији је председник тада био садашњи канадски премијер Марк Карни. Alexanderov отац, Petr Palkovsky, по струци морски биолог, изумео је боје на бази воде још 1980-их, чиме је преокренуо индустрију боја учинивши је одрживом и безбедном за свакодневну употребу. Док су раније доминирале боје на бази уља, данас се већина производи на бази воде – захваљујући хемијским процесима и иновацијама које је он развио. Данас отац и син заједно са менаџерским тимом воде породичну компанију Palkovsky d.o.o, чија је визија, како кажу, да се спроведу истраживања, анализе и прибаве дозволе како би се доказало да се природни ресурси могу користити на еколошки одржив начин, уз максималну економску и друштвену корист за Србију.
– Окружени смо тимом врхунских инжењера, научника, специјалиста за тржиште бората и искусним одбором који је водио важне пројекте широм света. С друге стране, овде у Србији имамо сјајан тим геолога и тесну сарадњу са Рударско-геолошким факултетом и другим факултетима Универзитета у Београду у тренутној фази истраживања. У наредној фази – инжењеринга, пројектовања и потенцијалних нових примена бората за научни развој Србије – желимо ту сарадњу додатно проширити. Наш фокус је да се максимизирају економске користи за вашу земљу – за будуће генерације младих који желе да остану овде, а да истовремено заштитимо животну средину и обезбедимо одрживу будућност – наглашава Alexander Palkovsky.
Шта тачно подразумева ваш пројекат натријумских-бората код Ваљева?
Најпре треба објаснити да се овај пројекат значајно разликује од осталих у Србији, Европи и свету. То се пре свега односи на врсту минерала на лежишту. Борати се у природи јављају у више облика – калцијумски борати као што су улексит, колеманит итд. У нашем случају ради се о натријумским-боратима. Зашто је то реткост? Зато што је за формирање и стабилизацију натријумских-бората потребно неколико милиона година. И због њихове растворљивости, кроз лежиште не сме да протиче вода, јер би током тих милиона година испрала концентрисане минерале. Зато су налазишта натријумских-бората изузетно ретка, и то што једно постоји баш у Србији, надомак Ваљева, заиста је ванредно. Друга два велика налазишта су у Турској (у државном власништву) и Калифорнији (U.S. Borax), које функционише већ 100 година, али ће бити затворено у наредној деценији. То значи да ће Турска контролисати глобалну понуду натријумских-бората. Већ сада контролише 100% европског тржишта. Замислите – цела Европа зависи од Турске. Зато је налазиште у Србији јединствено – како по минералном саставу, тако и по технологији прераде која се користи за претварање минерала натријумских-бората у боракс. Та технологија је једноставна, чиста и добро позната – користи топлу воду и натријум-карбонат (со), без токсичних реагенса и без сумпорне киселине, што значи минималан и управљив ризик по људе и животну средину. Бићемо једини алтернативни произвођач боракса у Европи, и то нас додатно издваја.
Како сте ви и ваш отац открили Србију и зашто сте је изабрали?
Након што је продао своју компанију BioWash 1990-их, мој отац Petr је остао посвећен морској екологији и одрживости. Поставио је себи питање: које ће технологије бити кључне у будућности и који сировински материјали ће им бити потребни? То га је довело до Западног Балкана, односно Србије, због њене геолошке историје и богатства минералних ресурса који су стратешки важни за модерну индустрију. Још 2009. године Petr је започео истраживања са врхунским геолозима специјализованим за седиментна лежишта. Потрага је трајала више од деценије, све до 2020. године када је откривено лежиште натријумских-бората око 15 км од Ваљева, у руралном подручју. Циљ је био да се пронађу критични и стратешки минерали који ће бити основа индустрије будућности. И у томе смо успели.
Зашто то није било могуће у Северној Америци?
Због геологије. Потребни су врло специфични услови – активност тектонских плоча, затим стабилност и минималан контакт са водом током милиона година. Такви услови су постојали само на Западном Балкану, у Турској, Калифорнији и деловима Анда у Аргентини. Међутим, налазишта у Аргентини су мала и налазе се на великим надморским висинама.
Колико радних места планирате да отворите у Србији?
Наш приоритет број један је да се максимизује економска корист за Србију. Ми смо породична фирма, нисмо акционарско друштво, па нам профит није једини циљ – људи и животна средина су једнако важни. У наредној фази рада, која се фокусира на даља истраживања, пројектовање и инжењеринг, желимо да формирамо тим у Србији од најмање 50 људи – образованих и стручних инжењера, геолога, менаџера и других техничких специјалиста.
У следећој фази – развоја ресурса – очекујемо да отворимо око 1.000 радних места. То не укључује грађевинске послове – они ће донети додатних 250 до 500 места. Дакле, 1.000 је минимум, а реално је да буде и више у различитим секторима. Наш фокус је запошљавање домаћих стручњака и младих, стварање услова да остану у Србији, али и привлачење врхунских међународних талената како би Србија постала лидер у овом сектору. Послови које желимо да понудимо су високо плаћени и стручни – плате 2–4 пута веће од тренутног просека у Србији. То је и суштина нашег пословања – да Србија има корист, да локална заједница добије не само чист ваздух и транспарентну фирму, већ и стварне приходе које људи могу да понесу кући, уз које могу да заснују породице и помогну да се становништво западне Србије стабилизује или чак повећа.
Које би додатне индустрије могле да се развију из производње натријумских-бората у Србији?
Само натријумски-борати чине 44% светског тржишта бората и користе се у бројним областима: у пољопривреди (ђубрива), изолацији од стаклених влакана (енергетски ефикасне куће), боросиликатном стаклу (бочице за вакцине, специјално стакло, соларни панели), керамици, глазурама, специјалним боратима за ваздухопловство, одбрану, магнете и друге индустрије. Најтврђа позната легура направљена је, на пример, од бор-карбида – специјалног бората. Дакле, све то отвара врата за шест до десет нових типова индустрије које тренутно не постоје или би могле бити значајно проширене у Србији.
Какву сарадњу имате са домаћим институцијама?
Најближе сарађујемо са Рударско-геолошким факултетом – у области хидрогеологије, истраживања, инжењеринга и геотермалне енергије. Геотермална енергија је још једна прилика да се смањи загађење и трошак грејања у Ваљеву. Такође планирамо сарадњу са другим факултетима, као што је Технолошко-металуршки факултет, ради истраживања нових примена бората у индустрији и науци.
Навели сте да неће бити површинског копа нити коришћења сумпорне киселине. Можете ли појаснити метод екстракције и прераде?
Да будемо јасни: површинског копа неће бити – никада. И сумпорна киселина се неће користити. Екстракција минерала обављаће се искључиво подземно, на дубини од око 275 метара. Руда ће се транспортовати помоћу трака до површине и затим до постројења за прераду. Прерада минерала биће затворен систем – где се вода непрекидно рециклира. Постројење је планирано у постојећој индустријској зони, далеко од насељених места, река и пољопривредног земљишта, како би се смањио било какав потенцијални ризик по животну средину и друштво.
Шта бисте рекли грађанима забринутим због експлоатације литијума у Србији?
Литијум је тема која изазива велике поделе. Једни су „за“, други „против“, и ми не желимо да будемо део тог сукоба. Не желимо да будемо компанија која изазива раздор, јер смо гости у вашој земљи. То је тај друштвени аспект који сам поменуо. Други аспект је економски – концентрација литијума у околини Ваљева је врло ниска, тако да економски није исплативо производити било шта од њега. Једноставно, није одрживо. Трећи аспект је еколошки. Ми имамо чисту, доказану и безбедну технологију за натријумске-борате. Као канадска компанија која послује у Србији, дужни смо да се придржавамо и канадских закона. Када је реч о сарадњи са институцијама, заштити животне средине, транспарентности и комуникацији, морамо да поштујемо канадске стандарде. На пример, у случају корупције, канадски закони против корупције – који су веома строги – примењују се и на нас овде. Могу завршити у затвору не само у Србији, већ и у Канади. Зато наша компанија има веома строгу политику – не само у пословању и свакодневним активностима, већ и у планирању, транспарентности, комуникацији, технологији и стратегијама управљања ризиком. То је кључно за изградњу поверења.
