Министар Селаковић отворио обновљени Музеј Надежде и Растка Петровића у Београду

Министар културе Никола Селаковић отворио је данас, у присуству директорке Народног музеја Србије (НМС) Бојане Борић Брешковић, обновљени Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића у Професорској колонији у Београду.

У обраћању пред бројним званицама, међу којима је био министар иностраних послова Марко Ђурић и саветник председника Србије Дејан Савић, Селаковић је истакао да је „након деценија тишине” обновљени музеј отворен захваљујући иницијативи Министарства културе и подршци НМС и бројних стручањака.

 „У овој кући, у срцу Београда, живела је Љубица Луковић, чувар породичног наслеђа и последња чланица породице Петровић. Завештала је кућу НМС-у са жељом да постане дом сећања на Надежду и Растка”, рекао је министар.

Иако је музеј отворен 1977. године, Селаковић је подсетио да „услови нису дозвољавали дуготрајно очување збирке”, и од 1986. кућа је била затворена, па генерације нису биле у могућности да посете поставку „две фасцинантне личности које су обележиле једну епоху”.

Селаковић је истакао да данас музеј, после 39 година, омогућава упознавање са Надеждом и Растком Петровићем, који су међу најсложенијим и најхрабријим уметничким личностима у српској култури.

 Према његовим речима, стваралаштво Надежде и Растка означило је прекретнице у савременој српској уметности, и учествовали су у постављању темеља нашег идентитет и културне свести.

 „Не отварамо само један дом, отварамо слојевито и вишедимензионално памћење на породицу која је била симбол интелектуалне и уметничке аристократије свог времена, са два монументална уметничка опуса”, рекао је министар.

Селаковић је подсетио да је Надежда Петровић (1873-1915) била прва права представница експресионизма у српском сликарству, која је увела савремени ликовни језик, „слободан, храбар и личан, и померила је границе женског стваралаштва у традиционалном друштву”. „Надрасла је границе пола, стила и времена. Њена дела, пејзажи, студије, скице, нису били само пуко приказивање стварности већ снажан израз личне, унутрашње и националне драме”, нагласио је Селаковић, преноси Танјуг.

Према његовим речима, Растко Петровић (1898-1949) је био једна до најрадиканијих фигура српске међуратне књижевност, бивајући истовремено „прозор у свет модерних токова и у дубину српског бића”. Селаковић је истакао да је Петровић био дипломата по позиву, који је као стваралац са лакоћом превазилазио границе језика, епоха и простора, а „његова дела, често несхваћена у време настајања, данас су незаобилазна у сваком озбиљном читању наше књижевне историје”. „Заједно представљају двоструки темељ модерне српске уметности. Она у слици, он у речи”, оценио је Селаковић.

 Борић Брешковић је изразила „дубоко задовољство и радост поводом обновљеног спомен-музеја у саставу НМС”, који се налази у кући коју је њихова сестра Љубица Луковић завештала НМС-у.

Према њеним речима, „ова важна кућа сећања оживљава изузетна уметничка дела Надежде и необјављену грађу и колекционарске предмете и ретка писма Растка”, а кустоси сталне поставке су Марија С. Ђорђевић, Драгана Љубеновић и Катарина Ђошан.

 „Тематски концепт повезује изглед и дух породичног дома и музејског простора. Изложили смо цртеже, слике, архивску и документарну грађу, као и личне предмете, како би изнова креирали приче о Растку, Надежди и породици Петровић”, истајкла је Борић Брешковић.

Посетиоци могу видети сликарски пробор Надежде, као и њене слике „Чаршија (Скопље)” (1914), „Сељанке” и „Кошутњак” (1904) и друге, а ту су, између осталог, и Расткови етно предмети сакупљени у Африци, наочале, новчаник, лула, грамофонске плоче, као и роман „Дан шести” куцан на енглеском језику са коментарима писца.

На свечаности је глумац Растко Јанковић говорио стихове из Петровићеве збирке поезије „Кад падне бурма златна”, док је Надеждино писмо оцу казивала глумица Јелена Ђукић.