Дан борбе против хипертензије – епидемије која је захватила три милона људи у Србији

Три милиона људи у Србији суочено је са хипертензијом - фактором ризика који доводи до најозбиљнијих болести од којих се најчешће умире, а које се могу предупредити здравим начином живота, превентивним прегледима и лечењем савременим лековима, изјавио је директор Пејсмејкер центра Горан Милашиновић поводом 17. маја - Међународног дана борбе против хипертензије.

„Три милиона људи у Србији има хипертензију, а велики број није ни свестан, јер се не контролише. Сви они имају значајан ризик и имаће скраћен животни век, ако не буду водили рачуна”, казао је за Милашиновић за Танјуг и указао на значај правилног мерења притиска, али и на важност пулса.

 Према његовим речима, овогодишња кампања „Меркаш ли ти свој пулс”, још је значајнија, јер апострофира важност пулса који представља значајно већи ризик за кардиоваскуларне болести ако је преко 80 у минути.

„До сада код мерења притиска нисмо стављали толико значајан акценат на пулс, али у последње време видимо да је значајно већи ризик за сваког пацијента за обољевање од болести крвних судова срца, мозга, аорте, ако је пулс преко 80 у минути”, навео је Милашиновић који је директор референтног Пејсмејкер центра Института за кардиоваскуларне болести Клиничко-болничког центра Србије.

Према његовим речима, важно је да се пулс мери када је човек умирен како би се на основу резултата могло закључити да ли би пацијент имао неке користи од лекова. То су, како каже, веома моћни лекови, као што су бета блокатори који на исти начин превенирају све озбиљне болести које данас имамо. Милашиновић је нагласио да је Међународни дан борбе против хипертензије одлична прилика за подсећање на „епидемију” хипертензије која је завладала од Другог светског рата.

„Измењен начин живота, исхрана и више стреса него раније условили су да хипертензија данас буде најзначајнија кардиоваскуларна болест. Болест, нажалост, погађа скоро пола човечанства. Пола старијих од 50-60 година пати од хипертензије и ништа није боље ни у Србији”, казао је Милашиновић.

Сва истраживања показују да скоро сваки други човек старији од 50 година има неки облик хипертензије, навео је Милашиновић и нагласио да је повишен крвни притисак значајан фактор који доводи и до најозбиљнијих све присутнијих болести - кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести, можданог удара као и болести аорте.

Према његовим речима, зато је веома важно да се посебна пажња обрати на здрав начин живота, превнентивне прегледе после 50. године, а за оне који имају факторе ризика или наслеђе као предиспозицију и после 40, али и на лечење савременим лековима у контроли хипертензије.

„Данас саветујемо да се притисак правилно контролише, и да то чини сваки човек. Потребна су три мерења, а не једно. Постоји грешка код мерења притиска - прва измерена вредност се не рачуна, она се одбацује, а средња вредност другог и трећег мерање је заправо релевантна вредност притиска”, навео је професор.

У Србији су кардиоваскуларне и церебрно васкуларне болести и даље најважније болести, рекао је и додао да у западном свету већ долази до промена патологије у смислу деменције и малигних болести, док су у Србији кардиоваскуларне болести и даље најважније болести.

У циљу превенције важне су информације и савети који значајно мењају свест, а у прилог томе, како је додао, говори истраживање рађено пре 20 година са једноставним питањем да ли пушење и здрава исхана имају везу са здрављем, које је показлао да је 60 одсто људи мислило да нема никаве везе.

„Четири године касније поновили смо исто испитивање и било је потпуно обрнуто. Кампања, информисање срачунати не само за лекаре него и за општу јавност, сигурно ће оставити позитиван ефекат”, казао је Милашиновић. Данас, како је додао постоји парадокс у медицини, животни век је све дужи, али људи све раније прихватају лоше навике.

 „Имамо пејсмејкере, стентове, бајпасеве, а уз то и парадокс - истовремено обољевање и умирање у веома младим годинама”, казао је он и додао да је се тај парадокс објашњава начином живота и факторима ризика и лошим навикама које се усвајају веома рано због чега се пацијенти са хипертензијом, са дијабетесом, јављају већ у другој, трећој деценији.

„Веома млади људи нам долазе са компликацијама и ризицима и тим више је неопходно информисање, здрав начин живота и вођење живота који подразумева апсолутно избегавање стреса”, рекао је Милашиновић. Светска статистика показује да од особа преко 65 година, 25 одсто има хипертензију која мора да се лечи, а још 25 одсто хипертензију у граничној форми, упозорио је Милашиновић и додао да ако се ти подаци пресликају на Србију то говори да има три милиона људи који имају хипертензију од којих велики број то и не зна.