Загађен ваздух – претња у току целе године

јОдавно већ многи експерти и организације као можда и главне загађиваче ваздуха наводе домаћинства, односно индивидуална ложишта. Због тога је Градски секретаријат за заштиту животне средине обезбедио 150.000 бесплатних филтера за смањење емисије суспендованих честица у ваздух, а како је „Политика” јуче објавила, предвиђено је и бесплатно постављање ових уређаја на 40 одсто индивидуалних ложишта у граду. Међутим, није мали број стручњака који тврде да домаћинства нису главни загађивач ваздуха у току зимске сезоне, већ да су то у првом реду термоелектране на угаљ, а затим саобраћај.

– Аутори већег броја публикованих научних и стручних анализа сагласни су у томе да су у Србији највећи извор опасних ПМ 2,5 честица термоелектране на угаљ, а да тек онда следе домаћинства, односно индивидуална ложишта – рекла је за „Политику” примаријус др Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације, и додала да нека независна научна истраживања из Србије и иностранства већ годинама потврђују да су примарни извор честица ПМ 2,5 термоелектране на угаљ, а посебно велике као што су ТЕНТ „А” и „Б”.

Пауновићева је сагласна да у појединим градским подручјима свакако долази и повремено до ситуације да су на одређеним локалитетима у одређеном периоду индивидуална ложишта доминантан извор загађења, али се систематском анализом података и моделовањем, као и проценом здравствених ефеката, на годишњем нивоу за територију целе државе, добија потпуно другачија слика од оне коју даје Агенција за заштиту животне средине (СЕПА).

‒ Као доминантни емитери сумпорних оксида, термоелектране у Србији су значајан извор честица ПМ 2,5 иако их не емитују „директно” из димњака, где би их забележио мониторинг којим руководи СЕПА. Извештаји СЕПА „не виде” велики удео честица ПМ 2,5 које настају у атмосфери, из сумпора емитованог из наших термоелектрана. Зато се зову секундарне честице ‒ објаснила је др Елизабет Пауновић.

Она је подсетила да су се у последње време епизоде појачаног загађења понављале, примера ради, у Великим Црљенима, селу надомак Београда у којем се налази „Колубара А”, најстарија термоелектрана у Србији.

У сваком случају, иако нису главни загађивачи, индивидуална ложишта и те како учествују у „креирању” нездравог ваздуха изнад Београда и читаве Србије. А то посебно важи за домаћинства у којима се и даље користе застарела грејна тела и лоши енергенти, од сировог угља до дрва, чак и отпада.

Мерења показују да је загађење честицама ПМ 2,5 у Србији прекомерно и ван критичних периода године ‒ друга половина јесени и зима. Загађење ваздуха није опасно само оних дана када можемо да га видимо и помиришемо, па и осетимо у устима, већ у току целе године.

‒ Термоелектране на угаљ и индивидуална ложишта су категорички другачији  и решавање проблема њихових емисија подразумева сасвим различите мере у вођењу секторских политика. На основу доступне стручне и научне литературе и препорука Светске здравствене организације, сматрамо да српска јавност треба да буде свесна чињенице да би затварање термоелектрана, што је већ приоритет целе Европе, ради смањења емисије гасова такозване стаклене баште, имало и видне позитивне последице по квалитет ваздуха у Србији ‒ рекла је Пауновићева.

Да бисмо једног дана могли да дишемо чист ваздух, неопходно је наравно решити и проблем домаћинстава са застарелим грејним телима, али како нам показује наука, то није целокупна прича о решењу.

Ово свакако не значи да не треба спроводити мере које би смањиле емисије загађујућих материја из индивидуалних ложишта. А једна од таквих мера је свакако и постављање филтера на димњаке домаћинстава.

Нездраво – сваки други дан

Као што смо већ писали, просечно гледано у Београду се сваки други дан бележи штетно загађење ваздуха. Треба имати у виду да је ваздух нездрав чак и оних дана када га специјализоване службе оцењују као „прихватљив”. Примера ради, на мерној станици у Старом граду током 2024. године концентрације ПМ 2,5 честица су превазишле „дозвољену” вредност чак 174 пута. Притом, треба имати у виду да је Стари град један од мање загађених локалитета у Србији – у последњем годишњем извештају СЕПА, за 2023. годину, ово мерно место било је 38. најзагађеније од укупно 55 мерних станица у Србији, пише портал „Клима 101”.