Сиромашнија деца слабије похађају школе

Иако деца чине чак 17 процената наше популације, она и даље немају заштитника својих права, односно дечјег омбудсмана, а резултати Уницефове „Ситуационе анализе права и положаја деце и адолесцената у Србији” показују да се ромска, деца са сметњама у развоју или инвалидитетом, деца избеглице и мигранти налазе у посебно неповољном положају, у поређењу са њиховим вршњацима из опште популације. Како наводе аутори овог документа, Уницеф је поручио израду ситуационе анализе како би влади, себи и другим носиоцима обавеза обезбедио независну анализу положаја деце Србији која треба да омогући дубље разумевање потреба, потенцијала и капацитета деце и усмеравање јавног заговарања и реаговања кроз партнерства.

Првенствени циљ ситуационе анализе јесте да позитивно и конкретно допринесе унапређењу права детета у Србији, као и да укаже на стратешке приоритете којима се треба позабавити како би се смањиле разлике и превазишли фактори угрожености.

У овом документу представљени су бројни подаци који скицирају стање деце у нашој земљи, али и далеко неравноправнији положај деце из сиромашних домаћинстава у односу на њихове вршњаке из породица са стабилним материјалним примањима. Подаци, наиме, говоре да је заостајање у расту много заступљеније међу децом из сиромашнијих породица и децом ромске националности, а похађање предшколских установа изразито расте у породицама вишег материјалног статуса. Искљученост из образовања деце која живе у сиромаштву, посебно у руралним подручјима, већ дуже време представља озбиљан проблем – на нивоу средњег образовања, разлика између најсиромашније и остале деце у погледу непохађања школе статистички је веома значајна и износи 17,5 процената наспрам једног процента, како у руралним, тако и у урбаним подручјима.

Резултати Међународног програма процене ученичких постигнућа (ПИСА) показују да у Србији ученици повољнијег социоекономског положаја у математици остварују за 81 бод боље резултате него материјално угрожени ученици, а овај јаз континуирано је био присутан од 2012. до 2022. године.

Злоупотреба дечјег рада је такође чешћа у домаћинствима са нижим дохотком, а недавно спроведено истраживање о деци изложеној злоупотреби дечјег рада говори да је 44 процента деце старости од пет до 17 година и чак 70 процената деце старости 15–17 година у овим домаћинствима навело да је „допуњавање породичних прихода” основни разлог што раде.

Анализа података из МИЦС истраживања о вишеструким показатељима положаја жена и деце у нашој земљи показује да у ретко насељеним подручјима свако четврто дете млађе од пет година и скоро трећина деце старости од пет до 17 година живе у домаћинствима која не могу да приуште три од девет ставки које се сматрају основним потребама. Јаз између деце у густо насељеним подручјима и деце у ретко и средње насељеним подручјима још је израженији када се уброје домаћинства која могу да приуште све ставке које су обухваћене мерењем у овом истраживању. Резултати овог истраживања говоре да је већа вероватноћа да деца у ретко насељеним подручјима живе у стамбеном простору чији кров прокишњава или су под, односно зидови влажни. Свако пето дете у руралним подручјима живи у стамбеном простору у коме је присутна буђ, а свако четврто у влажном простору који представља ризик по његово здравље.

Само мали број деце у ретко насељеним подручјима живи у домаћинствима која су прикључена на канализациони систем, док на националном нивоу то важи за 92 процента деце. С обзиром на то да Роми представљају најмаргинализованију групу у Србији, а Ромкиње и деца ромске националности заостају за општом популацијом у скоро свим индикаторима здравља, образовања, благостања и заштите, иако се јазови постепено смањују, не чуди податак да је сиромаштво много заступљеније међу ромским ученицима. Деца ромске националности из руралних подручја живе у стамбеним објектима лошијег квалитета и, много чешће него друга деца из руралних подручја, немају у кући купатило или тоалет на испирање, немају природну светлост или имају труле прозоре и врата, влажне зидове или кров који прокишњава.

Подаци о здравственом стању деце у Србији говоре да су најчешће евидентиране болести у службама за здравствену заштиту деце и омладине током 2022. године биле болести респираторног система, од којих је патило 38 процената малих пацијената. Бројке такође говоре да су деца у урбаним подручјима изложенија загађењу амбијенталног ваздуха, првенствено због производње електричне енергије из угља, док загађење унутрашњег ваздуха несразмерно погађа сиромашне породице из руралних подручја које за грејање и припрему хране користе биогорива или отпад.

Већина родитеља оценила је 2019. године здравље своје деце као добро или веома добро, што одговара резултатима Истраживања здравља становништва 2006. и 2013. године, која говоре да је само осам процената деце старости од пет до 14 година имало дуготрајну болест или здравствени проблем за који се очекивало да траје најмање шест месеци. Међутим, забрињава податак да је број педијатара у јавним здравственим установама у паду, а преко 60 процената њих старије је од 50 година, док 40 одсто дечјих лекара ради у приватном сектору. У Србији укупно има 47 специјалиста психијатрије који раде са децом и адолесцентима, као и специјалиста дечје и адолесцентске психијатрије, што статистички значи да један лекар „долази” на сваких 27.400 деце и адолесцената старости до 18 година.

Иако 42 процента адолесцената учествује у организованим спортским активностима најмање два пута недељно, сваки једанаести ученик седам или више сати дневно користи друштвене мреже, док сваки десети показује знаке проблематичног коришћења друштвених мрежа.

Европска комисија је 2023. констатовала да су услуге заштите менталног здравља у заједници за све старосне групе недовољно развијене и слабо приступачне, али је повећан број деце хоспитализоване због проблема са менталним здрављем уочен још 2018. године. Истраживања указују на пораст анксиозности, поремећаја расположења и коришћења психоактивних супстанци међу адолесцентима, уз усамљеност која утиче на ментално здравље. Скоро две трећине адолесцената наводи да се осећа оптерећено школским обавезама, што је значајно повећање у односу на 2018. годину, а највеће разлике уочавају се међу девојчицама у седмом разреду и дечацима у петом разреду. Сваки једанаести ученик седам или више сати дневно користи друштвене мреже, а сваки пети ученик игра видео-игре скоро сваког дана или сваког другог дана.

Електронске цигарете једнако популарне међу дечацима и девојчицама

Када је реч о ризичним облицима понашања, 15,1 проценат ученика је најмање једном пушио цигарете, а сваки десети ученик у петом и седмом разреду основне и првом разреду средње школе редовно пуши. Сваки пети ученик у првом разреду средње школе користи електронске цигарете, које су једнако популарне међу дечацима и девојчицама. Скоро сваки други ученик пробао је алкохол, а највећи проценат је међу дечацима у првом разреду средње школе. Канабис је пробало осам процената ученика првог разреда средње школе, при чему је учесталост била већа код дечака него код девојчица. Сваки пети ученик се коцкао, а трећина ученика осећала се нервозно и раздражљиво у претходних шест месеци који су претходили истраживању, док се приближно петина жалила на тешкоће у спавању.

Ризици гојазности у детињству

Подаци такође говоре да значајан број деце пати од гојазности у детињству, што повећава ризик од преране смрти и инвалидитета у одраслом добу, а проценат гојазних адолесцената (старости 11–15 година) износи три процента, док је предгојазних 16 процената. Осим тога, четири процента младих узраста од 15 до 24 године је гојазно, док је петина предгојазна. Сваки десети ученик никада не доручкује радним даном, а углавном је реч о ученицима првог разреда средње школе, што представља повећање у односу на 2018. годину. Свега 40 одсто њих једе воће и поврће најмање једном дневно.