Београд наредна четири дана домаћин највећег светског конгреса о срчаној слабости

Европски конгрес о срчаној слабости биће одржан од сутра до 20. маја, у Сава центру, саопштило је Удружење за Срчану слабост Србије и истакло да ће то бити један од највећих глобалних скупова у тој области. „У организацији Европског удружења кардиолога (ЕСЦ) и Европског удружења за срчану слабост (ХФА), овај конгрес представља највећи глобални скуп посвећен срчаној слабости, који ће окупити око 5.500 учесника из целог света, укључујући 470 водећих стручњака из области кардиоваскуларне медицине”, наводи се у саопштењу.

Такође, указано је да ће Удружење за срчану слабост Србије представити резултате домаћих истраживања и допринос глобалној борби против срчане слабости. Током конгреса ће бити представљени најновији терапијски протоколи, укључујући примену савремених лекова, медицинских уређаја и интервенцијских процедура.

 „Посебну пажњу привући ће више од 20 ексклузивних научних саопштења која ће презентовати светски признати научници, приказујући најновије терапијске протоколе и клиничка достигнућа у лечењу срчане слабости”, наводи се у саопштењу.

Удружење за срчану слабост Србије представиће резултате домаћих истраживања и допринос глобалној борби против срчане слабости. Један од кључних циљева догађаја биће и едукација младих кардиолога, који ће имати јединствену прилику да прате предавања, учествују у дискусијама и размењују искуства са најистакнутијим стручњацима данашњице. Председник Удружења за срчану слабост Србије и кардиолог Петар Сеферовић рекао је да овај конгрес представља не само значајан стручни и научни догађај, већ и прилику да се општа јавност у Србији додатно информише о озбиљности срчане слабости и савременим методама њеног лечења.

„Срчана слабост је озбиљно и учестало обољење код ког срце губи способност да пумпа довољно крви како би задовољило потребе организма. То значи да ткива и органи не добијају довољно кисеоника и хранљивих материја, што доводи до бројних тегоба”, рекао је Сеферовић, преноси Танјуг.

Додао је да симптоми срчане слабости могу да се развијају постепено и често остају непрепознати у раним фазама будући да се најчешће јавља краткоћа даха, нарочито при напору или лежању, затим умор и исцрпљеност, отицање ногу, зглобова и стопала, убрзан или неправилан рад срца, ноћно буђење због гушења, смањена толеранција физичког напора, учестало ноћно мокрење, као и губитак апетита и осећај надутости што су симптоми који се често приписују старењу или слабој кондицији, па пацијенти касне са одласком код лекара.

Наченик Одељења за срчану слабост и заменик директора Клинике за кардиологију Универзитетског Клиничког центра Србије Арсен Ристић рекао је да дијагноза срчане слабости подразумева детаљан клинички преглед, лабораторијске анализе, ЕКГ, ултразвук срца и друге анализе које помажу лекарима да процене колико је срце ослабљено.

„Лечење срчане слабости је комплексно и прилагођава се сваком пацијенту, али су основни циљеви терапије побољшање рада срца, ублажавање симптома и спречавање погоршања болести”, рекао је Ристић. Додао је да су основни лекови АЦЕ инхибитори, бета-блокатори и диуретици, који помажу у смањењу оптерећења срца и контроли симптома.

„Права револуција у лечењу догодила се увођењем СГЛТ2 инхибитора. Ови лекови, првобитно намењени дијабетичарима, доказали су значајно повољан ефекат код пацијената са срчаном слабошћу, смањујући ризик од хоспитализација и смрти. СГЛТ2 инхибитори побољшавају функцију срца и смањују задржавање течности, имају добар безбедносни профил и могу се користити и код пацијената без дијабетеса”, рекао је Ристић.

Додао је да је доказана ефикасност ове терапије у свим облицима срчане слабости, укључујући и оне са очуваном ејекционом фракцијом.

„Доказана ефикасност терапије била је разлог да Европско удружење кардиолога 2023. године објави ванредне смернице како би ови лекови што пре ушли у клиничку праксу. Савремен начин лечења срчане слабости предстваљаће једну од централних тема конгреса који почиње сутра у Београду”, рекао је Ристић.

Срчана слабост је најчешће болест старије животне доби, око 10 одсто особа старијих од 70 година глобално има ову дијагнозу. Међутим, забрињавајуће је што се старосна граница све више спушта, а на то утиче савремени начин живота, стрес и све чешћа појава коронарне болести код млађих особа доводи до повећања учесталости срчане слабости код млађих људи.

Иако се данас акутни инфаркт успешније лечи, оштећење мишића које може заостати неретко води ка развоју хроничне срчане слабости.

Наведено је да срчана слабост има озбиљну прогнозу, будући да сваки други пацијент не преживи дуже од пет година након постављања дијагнозе. У свету са срчаном слабошћу живи више од 64 милиона људи, а процењује се да је у Србији више од 120.000 оболелих.