Отровни памфлет против жртава сексуалног насиља

Група невладиних организација на Косову и Метохији због пораста броја случајева узнемиравања жена и девојака на северу КиМ захтевала је пре три дана хитно деловање међународне заједнице, пре свега Еулекса. Нико од позваних није им одговорио, али се зато у београдском „професионалном” медију огласио „друштвени активиста”, да „објасни” да је овде реч о „псеудодогађају” и миту са дугом историјом. И нико се, на нашу срамоту, на овај отровни текст ни осврнуо није, осим жена које су овај „мит” доживеле.

„Политика” је један од малобројних, ако не и једини, од медија који је писао о случајевима сексуалног узнемиравања жена, девојака, па чак и девојчица на улицама северне Митровице, од тренутка када су то дешавало тек спорадично. Онима у Београду, пре свега разноразним „људскоправашким” невладиним организацијама и борцима против насиља над женама, сексуално узнемиравање Српкиња на Космету није било у фокусу, нити их је занимало. То и није неко чудо, будући да они, углавном, на такозвано Косово гледају као на независну државу, па не реагују, да им Европа не би замерила због мешања у, по њима, унутрашња питања друге државе. А и презаузети су тражењем Срба с Космета који су починили злочине над Албанцима, укључујући и силовања, а још нису процесуирани.

Много је отрова просуто, и просипа се, из београдских НВО према косметским Србима, али овако нешто чак ни њихови активисти до сада нису изрекли. Текст „друштвеног активисте” који је објавио „професионални” београдски медиј, објављен је и на сајту Хелсиншког одбора за људска права. „Друштвеном активисти” је „необична пажња” коју „професионални” медиј посвећује „фантомској организацији из северног дела Косовске Митровице под називом Српска демократија”, чија „најновија акција јесте оснивање некакве српске страже са задатком да заштити Српкиње од наводних сексуалних злостављања од стране Албанаца”. Пише „активиста”: „Прича о силовању и другим сексуалним нападима којима су српске жене и девојке изложене на Косову има дугу историју, а своје место је нашла и у књизи ’Историја Срба’ познатог аутора Холма Зундхаузена. У ствари мит о силовању Српкиња на Косову почео је да се шири ’80-тих година када је српски национализам загосподарио политичком сценом Србије... Дакле, прича о силовању Српкиња, коју поменута организација жели да оживи, представља класичан псеудодогађај из кога за српску заједницу ништа добро неће да произађе.”

„Активиста” је написао кратак текст, али он је прави доказ да се отров пакује у мале бочице. Осамдесете године за нас који дуго ходамо овом земљом и нису биле тако давне, памтимо како је прошао сада покојни Ђорђе Мартиновић, флашом силован, па од неких Срба оптужен да је сам себе повредио. Иселио се Ђорђе и још многи „Мартиновићи”, а исељавају се и данас. Многи не могу да поднесу свакодневно иживљавање премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, који чини све, као некад његови преци, да Србима живот учини неподношљивим. И, као и онда, и сада се нађу Срби да окриве Србе за све зло које им се догађа.

За такозвану косовску полицију, ову Куртијеву, прича о сексуалном узнемиравању српских жена и девојака није мит. Углавном, не чине ништа, али, за разлику од београдског „друштвеног активисте”, бар признају да се то догађа. Заменик директора полиције такозваног Косова за регион север, Ветон Ељшани изјавио је: „Имали смо случај да су два момка на мотору узнемиравала девојке, али нисмо имали пријављен случај. Чули смо у медијима о случају и зауставили смо их, нисмо имали доказе за узнемиравање, али смо им конфисковали мотор јер није плаћена царина. Ми радимо свој посао, оно што је до нас, корак по корак. Не кријемо случајеве, ево, на пример, 13. маја по пријави грађана једна особа за коју су сведоци устврдили да је, поред осталог, узнемиравала жене на улици ухапшена је у северној Митровици. Изречена му је новчана казна због нарушавања јавног реда и мира, док му је тужилац одредио притвор од 48 сати због кривичног дела претња.”

На примедбе да грађани не верују полицији, Ељшани је рекао да се случајеви морају пријавити полицији, али „у неким случајевима не могу да се докажу тврдње жртве”. Јесте то велики проблем кад је реч о сексуалном узнемиравању Српкиња, али Ељшани и други никакав проблем немају да ухапсе сваког Србина, нарочито оног који затражи своју имовину, да га оптуже да је починио ратни злочин. Довољна су два сведока, који, додуше, нису видели да је починио злочин, али су чули, то је сасвим релевантно да „злочинац” од под кључ на неодређено време.

„Друштвени активиста” очито није видео шта је рекао Ељшани, битнија је Зундхаузенова историјска књига, ту је сушта истина. Овај његов опасни памфлет прошао је такорећи незапажено, па није ни чудо све што нам се догађа. Реаговале су само жене с Космета које су биле жртве или сведоци сексуалног узнемиравања. Њих 48 написало је и потписало, именом и презименом, писмо редакцији „професионалног” медија, без увреда, без оптужби, само жаљење што је овако нешто овај лист објавио. Кажу да су дубоке увређене чињеницом да је медиј са таквом репутацијом објавио: „Овакве тврдње нису само нетачне и опасне, већ и дубоко понижавајуће за све нас које се већ носимо са тишином институција, неповерењем међународне заједнице и личним последицама које сексуално узнемиравање оставља.” На крају су позвале новинаре овог „професионалног” медија да дођу у Косовску Митровицу, да ту проведу неколико дана и да разговарају са женама које тамо живе. Редакција не рече хоће ли то учинити.

А шта каже Еулекс? Ништа, за сада, као ни до сада. Ваљда пажљиво прати све што се догађа, иако овог пута није нашао за сходно ни ту уобичајену флоскулу да саопшти.