Највећа српска застава на небу изнад Лисичјег јарка

Иза себе има више од 11.000 скокова, био је припадник 63. падобранске бригаде Војске Србије, а сада као инструктор обучава специјалне америчке јединице – маринце, морнаричке фоке и ренџере – Димитрије Дадић, падобранац и инструктор. Јуче је на небу изнад спортског аеродрома у Лисичјем јарку на манифестацији „Балкански скок пријатељства 2025” развио српску заставу од 108 квадрата. Ту заставу Дадић је специјално, о свом трошку, наручио у Сједињеним Америчким Државама. Реч је најгабаритнијој српској застави до сада развијеној у нашој земљи, али и у свету. Заједно са овом заставом развијене су и застава Војске Србије и 63. падобранске бригаде.

– Свој први скок обавио сам као припадник у 63. падобранској бригади Војске Србије 1995. године. Искрено речено не водим пуно рачуна о броју скокова, већ ми је важан њихов квалитет. После обуке у шездесет трећој, имао сам паузу од пет година, а касније наставио да се бавим падобранством у нашој земљи. Када више нисам могао ништа ново да научим овде, а жељан знања, кренуо сам пут Америке да се усавршавам. А у Америци сам и пре него сам завршио један од курсева добио три понуде за посао. И остао сам тамо да живим и радим, има томе већ 14 година – прича Дадић, рођени Бечејац.

Тренутно је „стациониран” у Аризони, где као цивил обучава специјалне америчке јединице – маринце, морнаричке фоке и ренџере.

– Сви они пролазе обуку у скоковима, а ја их подучавам од основне до специјалистичке обуке. То су скокови са великих висина, чак и са 10.000 метара, под пуном ратном опремом која обухвата и кисеоничку опрему, као и уређаје за ноћно осматрање, са сателитском навигацијом – каже он.

Осим што обучава најелитније светске јединице, Дадић скаче и за амерички демо тим и то на различитим манифестацијама, попут аеро-митинга, утакмица, трка Формуле 1...

– Активан сам такмичар и ове године у септембру би требало да као репрезентативац Србије представљам нашу земљу на Светском првенству у Аризони у Америци у једној од дисциплина – canopy piloting. Код ове дисциплине бодују се четири елемента – фристајл (слободан стил), дужина, прецизност и брзина приземљења. Падобранство је захтеван и скуп спорт и надам се да ћу наћи спонзора за то такмичење, кога би представио на адекватан начин. Јер ако га не нађем и не будем потпуно спреман нећу се такмичити. Не желим да скачем, када нисам у топ форми како не би обрукао и себе и своју земљу – објашњава Дадић.

Јуче је на око 1.000 метара изнад земље са још тројицом колега падобранаца развио заставу коју је наручио у САД. Застава је дугачка 12 метара, широка девет, тешка петнаестак килограма и направљена је од специјалног падобранског материјала како би могла лепо да се види са земље.

– Ово ми је била велика жеља – да развијем нашу српску тробојку и да на тај начин промовишем Србију. Као члан америчког демо тима учествовао сам у сличним акцијама, али смо развијали или америчке заставе или спонзорске банере – каже он.

Димитрије Дадић је, иначе, један је од тројице људи на свету који развија највеће заставе. Постоји идеја да са својим тимом у Америци скачу са заставом која би требало да буде већа од 5.000 квадратних метара и да се тиме кандидују за Гинисов рекорд.

Више од 90 учесника

„Балкански скок пријатељства” организују Падобрански клуб ветерана 63. бригаде „Архистратиг”, Ваздухопловни савез Србије, уз велику подршку Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије, Министарства спорта, падобранских клубова „Феникс” и „Делта МУП”...

– На манифестацији су учествовали падобранци из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Северне Македоније, Грчке, Мађарске, Хрватске, Немачке и Србије, њих 90. Ово такмичење се разликује од претходних година управо због скока Димитрија Дадића –рекао је јуче на отварању манифестације пуковник у пензији Ненад Кузмановић, из Падобранског клуба ветерана 63. бригаде „Архистратиг”.

Он је напоменуо да је ове године смотра осим у Лисичјем јарку организована и на војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници.